Стару планину прогласити Националним парком диносаурија

Научну студију под називом „Фосилни трагови старих диносаурија у доњем тријасу Старе планине” чији су аутори геолози Грубић и Галечић, Завод за заштиту природе Србије публиковао је још 2001. године, али је она мало позната широј јавности.

У овој студији аутори су описали налазе фосилних трагова ногу текодонтосауруса који су пронађени у Горњем Високу на Старој планини, а претпоставља се да су стари око 250 милиона година.

Како се наводи у овој научној студији, први фосилни трагови пронађени су још осамдесетих година прошлога века.

„На горњим површинама слојева утврђени су многобројни трагови ногу са отисцима два, три, четири или пет прстију и према томе несумњиво припадају тетраподним кичмењацима. На терену је констатовано да постоје три врсте трагова и то ситни, дужине од два до три центиметара, средњи, од три до шест центиметара и велики код којих само један прст може бити дугачак 10 центиметара и дебео два центиметара”, каже се у студији.

„Боље очувани трагови и њихов изглед упућују на сигурно двоножно кретање животиња од неких група Thecodontosaurusa, који су живели у доњем тријасу, а можда већ и у перму. Налазак фосилних трагова Thecodonata у доњем тријасу Старе планине је јединствен у овом делу Европе, а и у свету. Због тога се веома озбиљно намеће потреба да се ово изузетно фосилоносно подручје прогласи за национални парк диносаурија, затим, да се откривени трагови темељно проуче и прикажу свету. И на крају, да се Стара планина са својим изузетним био и геодиверзитетима заштити на одговарајући начин примерен свом наведеном изузетно значајном природном садржају”, закључује се у студији.

Интересантан је податак да је пре неколико година, такође на Старој планини, група научника са нишког Природно-математичког факултета на челу са проф. др Павлом Премовићем, у околини Завојског језера пронашла доказе да се на овом подручју пре око 210 милиона година налазило топло тропско море. На то упућује проналазак скамењеног морског муља у коме су пронађени фосили шкољки, морских глиста других праисторијских животиња.

Како је Танјугу изјавио планинарски водич Планинарског клуба „Видлич” из Пирота Дејан Ћирић, пиротски планинари неретко по беспућима једне од најлепших планина у овом делу Европу набасају на фосилне остатке.

„Има доста остатака који указују на давну геолошку прошлост. Ја нисам геолог, међутим, на многим местима сам наилазио на камење које има отисак шкољке, и то на пределима који су понекад и на преко 1.800 или 1.900 метара надморске висине, што значи да је овај предео некада, сасвим сигурно, био на дну мора”, каже Ћирић.