Врање: Нађен град изгубљен пре 2.500 година

Није баш Атлантида, али је слично! Град стар 2.500 година, коме је време замело траг, изронио је из земље. О археолошком налазишту Кале-Кршевица, у долини Јужне Мораве између Бујановца и Врања, више се зна у свету него код нас.

- Реч је о најсевернијем грчком граду, и једином таквом на нашим просторима, који је настао и доживео процват у 4. и 3. веку пре нове ере, у време Александра Македонског и његовог оца Филипа Другог - каже за “Блиц” Ненад Радојчић, музејски саветник у Народном музеју у Београду.

Дуго су мештани села Кршевица вадили лепо тесано камење из земље и уграђивали га у куће, а један запис из 1903. године бележи да је ту “био град кад Врање још није постојало”. Али тек 2001. године почела су истраживања, да би се брзо испоставило да је реч о великом градском насељу, у којем је живело неколико хиљада људи, што је за оно време било много.

Град је био сазидан на стратешки важном месту: брду изнад Јужне Мораве и пута који је од памтивека пролазио моравско-вардарском долином и спајао срце европског континента са Грчком. “Кале”, како су остатке овог насеља називали мештани, било је сазидано на узвишењу. Са три стране било је неприступачно због стрмих падина, а са четврте заштићено широким ровом и високим бедемом.

- Пронађено је мноштво предмета и грађевина, а најзначајнија међу њима је цистерна која је град снабдевала водом, камена грађевина димензија десет са шест метара, која представља најстарији пример античке архитектуре код нас - каже Ненад Радојчић.

Старогрчки град простирао се на пет хектара, а досад је истражено тек осам одсто локалитета. Све што је нађено потврђује да је реч о давно несталом Дама­стиону. Да би се то и званично потврдило, треба наћи само још доказ - предмет или зид на којем ће писати име града.

За даља истраживања, међутим, Србија нема новца, па је све што је од 2001. године ископано - сада опет затрпано земљом, конзервирано док не дођу боља времена. Истина, археолошки институти и универзитети из света спремни су да финансирају даље радове, али је неопходан предуслов за то да наша држава реши власничке односе са сопственицима земљишта, којих има педесетак.