Гала вече и специјалитети манастира Хиландар као захвалност Нишлијама за обнову српске светиње

Тим поводом у ресторану Стамболијских приређено је вече захвалности.

Наша веза са Хиландаром, веза је са коренима, идентитетом и најзначајнијим наслеђем које имамо. Обнова траје више 14 година и представља велики и комплексан подухват какав је, последњи пут, још у XВ веку урађен на овој великој православној светињи, старој више од осам векова. Србија и српски народ су до сада учинили много да помогну обнову Хиландара. Један од светлих примера подршке и помоћи, је пример Ниша и Нишавског округа који су посебну пажњу посветили осавремењавању живота манастира Хиландар.

“Ово вече је захвалност манастира Хиландар за више донација које су установе, јавна предузећа и Град Ниш давали у обнови мнастира Хиландар. У последње две године Ниш је био велика подршка у изградњи енергетског система. Захваљујући нишким стручњацима реализовани су инфраструктурни пројекти који, на том полуострву одвојеном од света, без асфалта и савремене цивилизације, треба да омогући манастиру функционисање за дужи временски период. Урађен је хиландарски енергетски систем, урађено каблирање и постављање савремене телекомуникационе опреме и постављено десетине километара водоводне мреже. Вредност свега тога је око 200.000 евра. За завршетак тог дела посла потребно је још око 150.000 евра, а знатно више ће коштати инсталирање соларног система који је у плану. Морам да нагласим да донације нису биле само у новцу. Половину чини опрема и материал, док другу половину чини ангажовање радника. Реч је о људима који су, одрекавши се својих дневница, добровољно долазили на Свету Гору како би помогли у извођењу радова”, рекао је Миливоје Ранђић директор Задужбине Хиландара из Београда.

Ангажовање нишких предузећа, установа, институција и појединаца у обнови српске светиње је немерљиво, али такође, и непознато јавности, свих ових година.

“Све што се радило 14 година после страдања манастира Хиландар у великом пожару, радило се у тишини, нисмо се хвалили. Посебно ми је драго што се на овај начин крунише сарадња регије Волви у Грчкој и Нишавског управног округа, која је озваничена пре око седам месци. Још тада је предложено да промоцију хране и вина са Хиландара одржимо и у Нишу. Наши гости из Грчке су изразили велику захвалност према свим људима који су им пружили материјалну, као и помоћ у људству, како би велики посао био завршен. Сарадњу настављамо и даље, јер је заједничка намера да највећи манастир са српским монаштвом на свету, обновимо и уређен предамо будућим генерацијама”, казала је Драгана Сотировски начелница Нишавског управног округа.

Вечеру која је послужена у ексклузивном ресторану Стамболијских, за представнике града Ниша, Нишавског округа, предузећа и медија, организовали су Хиландарци, који раде за Манастир, желећи да се захвале грађанима Ниша и јужне Србије који су и молитвено и материјално помогли обнову Хиландара. Делегацију из Грчке, чинили су комерцијални менаџер манастира Хиландар Захариос Панајотидис, шеф кухиње Касиорас Мариос, главни кувар манастира Хиландар Христос Гремос и још четири кувара који, годинама, врло посвећено промовишу светогорске специјалитете. Сва припремљена јела, која се иначе служе у посебним приликама, истовремено су и ексклузивна и једноставна. По начину припеме и сервирања свакако јесу достојна царске трпезе. Намирнице и зачини који се уобичајено користе за припремање ових јела, јесу карактеристични за подручје Медитерана и медитеранску кухињу која се сматра најздравијом и једном од најбоље балансираних.

Чорба од карфиола, салата од плигурија и першуна са морским плодовима, критараки паста са рачићима и тартуфима, октопод пуњен фавом (врста сочива) у сосу од црвеног вина са циметом и као деерт, мил феј од јабуке са дуњом и циметом, припремљени по рецептима који су после осам векова први пут представљени српској јавности, јесу специјалитети којих се не би постидела ниједна царска трпеза нарочито у данима Божићног поста. Уз ова јела на вечери захвалности служена су вина са виногорја Манастира Хиланадар.

Завршетак обнове манастира Хиландар до 2022. године

Радови теку споро јер се изводе на најконзервативнији начин, како би се сачувало све оно што је преостало и да би се лепота манастира поново ваздигла, рекао је Миливоје Ранђић директор Задужбине Хиландара из Београда.

“Надамо се да изгорели део можемо да завршимо у наредне три гопдине. Живимо у тешком времену, мада ни у Грчкој није много боља ситуација него код нас. С једне стране зависимо од финансијских средстава. Само за обнову преосталих манастирских објеката који су изгорели у пожару потребно је још око 3,5 милиона евра. С друге стране, грађевинских радника је све мање у Србији, али и у Грћкој, и то се последњих годину дана и те како осећа. Али, имамо јаку вољу, наша браћа по вери из целог света желе да помогну, зато верујемо да ћемо успети”, истиче Ранђић.

У обнову Хиландара у протеклих 10 година уложено 795 милиона динара (6,7 милиона евра) буџетских средстава.

У пожару 4. марта 2004. године изгорели су манастирски конаци из периода од 14. до 19. века и четири параклиса – мале унутрашње цркве.Света царска српска лавра Хиландар и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа, налази се на Светој Гори, аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Манастир су, на рушевинама старијег манастира, 1198. године основали бивши велики жупан Стефан Немања (1166-1196) и његов најмлађи син Растко, касније Свети Сава.

Нишке вести

Организација ЦИМП и Пословене стране, покровитељи Град Ниш и Нишавски управни округ.

Јужна Србија Инфо