Породиљу и бебу у Нишу инфицирали зараженом крвљу

Како каже добро обавештен извор из Завода, на овај закључак наводи ћутање надлежних институција, али и то што од априла нико није проговорио о овом немилом догађају.

- Постоји могућност да су заразили ту госпођу, а можда и њену бебу! Знали су последице, па су вероватно покушали да их прикрију – каже овај доктор.

Његове тврдње потврђује ћутање Весне Кнежевић, в. д. директора Завода.

У Министарству здравља саопштили су да су упознати са случајем, али и нагласили да не желе да га коментаришу док је у току спољашња контрола.

- Да ли је пацијенткиња заражена, знаћемо након провере квалитета стручног рада – рекли су у Министарству.

У Заводу за трансфузију крви у Нишу нису одговорили на питање да ли су накнадно анализирали јединицу плазме која је Јасмини К. дата трансфузијом, као ни да ли су пацијенткињу тестирали на преносиве болести након начињене грешке.

- Директорка је на годишњем одмору, послаћемо вам одговоре – рекли су из кабинета Весне Кнежевић, али то нису учинили.

Градимир Богдановић, директор Републичке стручне комисије за трансфузиологију, рекао је за Курир да није информисан о случају у Нишу.

Др Зоран Станојевић, председник Удружења трансфузиолога Србије, каже да је тестирање крви на преносиве болести морало да се обави, али да не зна зашто је нова директорка постојећи, добар апарат за тестирање крви „да винчи“ заменила апаратом „архитект“.

- Не знам зашто је из употребе повучен апарат „да винчи“. Знам само да је био изузетно добар и да га користе и у Заводу у Војводини и у Институту за трансфузију крви Србије – објашњава он и наглашава да је годишња цена сервисирања апарата око милион динара, док цену „архитекта“ не зна.

Некадашња портпаролка Завода за трансфузију крви у Нишу Јелена Томовски-Живић, казала је за Јужну Србију да је садашња директорка по долазку на ту функцију сменила и преместила на друго радно место али да је, о конкретном случају сазнала из медија.