Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Светски дан слободе медија - Проглас Удружења новинара Србије

Bookmark and Share

03.05.2020. Јужна Србија Инфо

Светски дан слободе медија обележава се 3. маја сваке године.

Светски дан слободе медија - Проглас Удружења новинара Србије

Одлуку о обележавању Светског дана слободе медија донета је на Генералној скупштини Уједињених нација како би се подигла свест о значају слободе медија и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања.

Слобода изражавања је загарантована чланом 19 Универзалне декларације о људским правима и како би се обележила годишњица Виндхушке декларације, изјаву о принципима слободне штампе коју су саставила група афричких новинара 1991.године.

УНЕСКО обележава Светски дан слободе медија одржавањем УНЕСКО/Гиљермо Кано награда за слободу медија за заслужне појединце, организације или институције који су дали изузетан допринос одбрани и/или промоцији слободе медија било где у свету. Додељује се од 1997. године, на предлог независног жирија од 14 новинара. Кандидатуре се достављају од стране регионалних и међународних невладиних организација који раде за слободу медија, као и земаља чланица УНЕСКО-а.

Награда је названа у част Гиљермо Кано Исаза, колумбијског новинара који је убијен испред канцеларије његовог листа Ел Еспектадор у Боготи, 17. децембра 1986. године после Канових чланака који су сметали колумбијсим нарко-картелима.

УНЕСКО такође обележава Светски дан слободе медија сваке године окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу медија агенције УН како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света. Свака конференција је центрирана око теме у вези слободе медија, медијско покривање тероризма, некажњивости и улогу медија у постконфликтним земљама.

Поводом Светског дана слободе медија Удружење новинара издало је Проглас..

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

Годину између два Светска дана слободе медија новинари ће поново памтити по хапшењима: новинарке портала Нова Ане Лалић, уреднице Коссева Тање Лазаревић, екипе КТВ Данијела Радића и Роберта Бајтаија, али и узбуњивача из Крушика Александра Обрадовића.

Новинари ће се године сећати и по конференцијама за штампу у време пандемије без присуства новинара с објашњењем да је то последица бриге за њихово здравље.

Памтиће се и реаговање министра одбране Александра Вулина на необјављени текст бившег министра Драгана Шутановца написан за „Недељник“. То реаговање и каснији одговор из кабинета министра одбране изазивају сумњу да је пресретнута електронска пошта или да су прислушкивани телефони чланова редакције „Недељника“.

Годину је обележило и повећање броја физичких и вербалних напада, притисака, увреда и кампања вређања новинара које не долазе само од центара моћи него и од самих колега. Толико међусобних оптужби и увреда међу новинарима није било од деведесетих година прошлог века.

Удружење новинара Србије очекује да ове године буде потврђена првостепена пресудама убицама Славка Ћурувије, да буду оптужене убице Милана Пантића, да коначно буду покренути поступци за убиство 17 наших колега убијених и несталих на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године, као и за ратне злочине почињене над 16 медијских радника РТС-а и троје кинеских новинара страдалих у нападима НАТО-а 1999. године. 

Очекујемо и да буду осуђени извршиоци и налогодавци паљења куће Милана Јовановића у децембру 2018. године.

У години за нама настављен је суноврат пројектног суфинансирања медијског садржаја. Супротно прописима, све више новца грађана одлази медијима који отворено крше Кодекс новинара.

Крши се претпоставка невиности, приватност, објављују подаци из здравствених картона. Косовски портал Газета Сињали објавио је личне податке 210 Срба, Горанаца и Рома који су се нашли у карантину или су евидентирани као оболели од корона вируса, а јавни сервис Косова оптужио је Српску православну цркву да болест лечи „примитивном руском методом“ и да су српски манастири „пуни руских шпијуна “, чиме је угрозио права целе српске заједнице.

Овај трећи мај другачији је од свих до сада. Због пандемије вируса корона, медијима, посебно штампаним тираж је драматично пао док су локални медији остали без прихода од маркетинга. Удружење новинара Србије страхује да ће лош економски положај, додатно угрожен пандемијом, довести до отпуштања новинара и гашења медија.  

УНС зато захтева: 

1. Да Влада осим мера финансијске подршке микро, малим и средњим предузећима формира и СОС фонд за подршку штампаним и локалним медијима. Неопходно је да штампани медији добијају субвенцију по продатом примерку до краја и бар три месеца по окончању ванредног стања. Хонорарци у локалним медијима (штампаним, електронским и онлајн) треба да буду обухваћени мерама које важе за запослене у микро, малим и средњим предузећима. Ове погодности могли би да користе само они послодавци који се обавежу да у наредних годину дана неће смањивати плате, хонораре и број запослених и хонорарних сарадника за више од 10 одсто. 

2. Да до краја године Министарству културе и информисања буду одобрена додатна средства за расписивање конкурса за суфинансирање производње медијског садржаја од јавног интереса, а да Влада и Министарство финансија услове пренос средстава локалним самоуправама обавезом спровођења конкурса за пројектно суфинансирање медија. 

3. Да помоћ медијима обухвати и следеће мере: 

- ослобађање од плаћања доприноса и пореза на зараде док траје ванредно стање и наредна три месеца;

- ослобађање од плаћања комуналних накнада и осталих намета градова и општина укључујући порез на имовину док траје ванредно стање и наредна три месеца;

- увођење трајне мере плаћања ПДВ-а по наплати. 

4. Да Влада успостави дијалог са новинарима и медијима, уважавајући стандарде новинарске професије и потребе грађана за правовременим, истинитим, непристрасним и потпуним информисањем. 

5. Да Влада до краја године омогући почетак рада на изради медијских закона, у складу са усвојеном Медијском стратегијом, што значи да се државна помоћ медијима може додељивати искључиво уколико поштују етичке стандарде, као и радна права новинара и медијских радника. Законом треба да буде прописана обавезност расписивања годишњих конкурса у свим локалним самоуправама и доњи праг обавезног издвајања новца за медијске пројекте. 

6. Да до промене медијског законодавства Влада, односно Министарство културе и информисања, јасно дају на знање локалним самоуправама да неће толерисати злоупотребе у пројектном суфинансирању медија.

7. Да Влада пружи подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би после 20 година била подигнута оптужница за налогодавце и убице новинара Милана Пантића и расветљене околности смрти Даде Вујасиновић. Очекујемо и да Апелациони суд у Београду потврди пресуду убицама власника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије.

8. Да Специјално тужилаштво за ратне злочине у Београду и Специјално тужилаштво у Приштини почну да сарађују на расветљавању убистава и отмица почињених над 17 новинара на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године а да Специјални суд за злочине почињене на Косову од 1. 1. 1998. до 31. 12. 2000. године са седиштем у Хагу случајеве убијених новинара на Косову и Метохији приоритетно узме у рад.

Коментара: 0


#   Влада Републике Србије   медији   УНС   Светски дан слободе медија
@Vlada_SR @


 


[ Додај коментар ]





Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима