Треће сокобањање уз Врело, Irie fm и S.A.R.S

Спој традиционалног певања у комбинацији са разним музичким жанровима чини групу „Врело“ јединственом и оригиналном на овим просторима. Пет веселих девојака са својом ритам секцијом, новим музичким правцима и музиком за добро расположење била су права ствар за Грин Харт фест.

Лично сам бенд слушао први пут и одмах ми је било јасно вид њихове дугогодишње сарадње са Емиром Кустурицом. Права је ствар што су после учешћа на бројним фестивалима у регону и свету, Сокобањци препознали и прихватили у широки загрљај ову симпатичну дружину из Руме. Песме „Кућо моја“, „Устани не спавај“, „Ој убава“, „Чувам овце“ доказале су да Врело поседује јединствени музички израз спреман увек за нове изазове и радости.

Након Врела на сцену је ступила још једна атракција звана Ирие фм. Овај млади и перспективни бенд, који негује реге звуке са принесима сола, фанка, краси титула најбољег реге бенда у Европи. Бенд је добро усвиран, који са својим фротменом Вукашином Марковићем чини пун погодак организатора да се створи добра атмосфера и окупи млађа популација. Могли су се чути ствари попут „Само буди ту“, „Ода“, „Мај“, али прави делиријум у поблици догодио се при извођењу песме „Клизиш“.

Након наступа Ирие фм, који је изваредно прихваћен, певач Вукашин Марковић у народу познатији као Бебан из ТВ серије „Породично благо“, није могао да се одбрани од својих обожаваоца који су имали жељу да се сликају са овом реге звездом у успону.

После Ирие фм на сцену је ступио С.А.Р.С због кога је собањски плато био испуњен, максимално. С.А.Р.С је иначе врло тражен састав који је увек расположан за добру свирку, који је својим добро познатим текстовима и мелодијама успео да „зарази“ читав регион.

Окидач за добру атмосферу била је песма „Ти, ти, ти“, а затим један „Дебели лад“, уз по коју „Ракију“ и наравно „Буђав лебац“. У другом делу концерта настала је права еуфорија када су се чуле песме „Клинка“ и „Лутка“, а свој наступ завршили су, симболично, хитом „ Перспектива“, који је и означио крај фестивала, а уједно је и можда права песма за будућу перспективу Грин Харт фестивала.

На крају треба рећи да је ово први велики фестивал овакве врсте који је одржан у Сокобањи. Било је, наравно, мало пропуста, али више је било позитивних ствари. Треба одати признање младом и перспективном организационом тиму, волонтерима и наравно посетиоцима фестивала, без којих ово не би имало смисла.

До следеће године велики поздрав од Саше Марковића Гидре.