Дискус хернија – од неинвазивног до хирушког лечења

Седење какво данас познајемо није човеков природни положај. Те је заблуда у коју многи људи верују да усправан ход изазива проблеме с кичмом. За болове у леђима је углавном одговорно седење. Наша кичма је наш потпорни апарат за кретање. Зато се у многим случајевима саветује више шетње. Кретањем се јачају мишићи и побољшава координација. Ако сте на послу, не дозволите да прође период од једног сата, а да се не покренете и мало прошетате. Кичма ће вам бити захвална.

Како настаје дискус хернија?

Дискус хернија означава измењено стање дискуса које може имати различите узроке, као што су: дегенеративне промене, тежак физички рад, трауме, гојазност, инфекције, професионалне повреде.

Спинални диск чине два дела: нуклеус пулпосус, који је централни део и који је чвршћи и анулус фибросус или прстенасти део који је желатинаст и највећим делом састављен од воде. Главна улога оба ова дела јесте да издрже велика оптерећења, притисак и силу која се јавља током покрета и дизања терета. Током савијања, посебно седења, централни део трпи велики притисак док је улога прстенастог дела да обезбеди потпору односно држање нуклеус пулпосус-а (централног дела диска).

Током свакодневних животних активности кичма је изложена константном напору и напрезању. Долази до великог броја микротраума. То нарочито важи за вратни и лумбални део кичме. Са годинама долази и до пропадања дискуска што доводи до стварања “избочења” или „пролапса.“ Дискуси су желатинозне плочице које се налазе између пршљена. Абсорбују терет и амортизују покрете, самим тим „упијају“ микротрауме како би заштитиле међупршљенске зглобове и друге структуре кичменог стуба. Временом, код појединих људи, прстенасти део диска (на)пукне. Нерви се налазе свуда около дискова. Пролапс доводи до притиска на њих и јавља се бол. Тако дискус хернија доводи до упале нерва и смањене проводљивости импулса. Дискус хернија се најчешће развија у вратном и лумбалном делу кичме.

Неинвазивне технике лечења дискус херније

Најефикаснији систем лечења дискус херније је комбинација неинвазивних техника лечења, као што су: киропрактика, спинална декомпресија, физикална терапија, акунпунктура, хидротерапија и фитотерапија. У прилог томе иде и клиничка статистика. Досадашње искуство показује велико олакшање код пацијената код којих је комбинована примена медикаметозне терапије, уз кинезитерапију, хидротерапију или неку другу физикалну процедуру. За пацијенте је важно да знају да маскирањем болова изазваних дискус хернијом конзумирањем нестероидних аналгетика неће решити проблем. Напротив, временом може доћи до још већих компликација. Исто тако морају се избећи све врсте напора које могу погоршати стање. Бол у леђима је најбоље предупредити, али ако до њега већ дође треба га решавати у консултацији са стручним лицем тј. физијатром.

Када је хирушко лечење дискус херније неопходно?

Синдром "коњског репа" је индикација за оперативно збрињавање пацијента. Синдром "коњског репа" значи да пацијент осећа слабост и утрнулост ногу, јавља се и ослабљена контрола мокрења (па чак и дефекације). Узрок свему томе је притисак и оштећење нерава.

Други случај када се пацијенту препоручује хирушко лечење је оштећење неког нерва кичмене мождине услед ког настаје прогресивни неуролошки дефицит. Он се може манифестовати слабошћу, немогућности ослањања на пету и прсте. Најчешће се назива "пало стопало."

Ипак, пре оперативног лечења дискус херније треба исцрпети све неинвазивне методе.

Одлагање операције може довести до још већих оштећења

Уколико је пацијент лечио дискус хернију неоперативним методама и исрцпео све технике, а његово стање се погоршава и спречава га да обавља свакодневне активности неурохирург одлучује о даљем лечењу.

Када дискус "исцури", притисне живац и тиме створи проблем. На пршљеновима могу настати промене јер они константно трпе због губитка функције дискуса. Операцијом дискус херније се тај проблем не решава, већ је потребна друга операција, где се оперишу коштане структуре. Код одлагање операције може доћи до крснослабинске дискус херније. Када дискус притиска један од нерава ногу. Услед константног притиска може доћи до оштећења нерва. То оштећење може за последицу да има "пад стопала". Одлагање операције доводи и до кривљења кичме јер је пацијент тј. кичма под тензијом..

Две су методе оперативног лечења данас најзаступљеније: 1. ендоскопска, која је тренутно врло популарна и 2. класична неурохируршка микродисектомија, код које се употребом микроскопа постижу најбољи резултати. Код прве методе ожиљак је нешто мањи.

Опоравак након операције

Постоперативни ток захтева примену аналгетика и физикалне терапије. Већ након једног до три дана након операције пацијент се отпушта. Сутрадан (након операције) може да устаје. Док је потребно око 40 дана да се врати на посао. У сваком случају медицински приступ је такав да акценат ставља и предност даје неинвазивним методама лечења. Зато водите рачуна о здрављу свог тела. Ако осећате бол у леђима не одлажите одлазак физијатру.