О чему треба водити рачуна код неге болесних особa?

ЗНОЈ

Кад се болесник зноји, пазимо да не озебе. За време знојена болесник треба да мирује и да буде покривен до врата. Болеснкка треба чешће пресвући у топло и суво рубље, а претходно га добро избрисати. Влажни чаршави од зноја морају се такође мењати. Све време између пресвлачења болесник мора бити покривен. Болесника који се много зноји треба најмање једанпут дневно добро опрати.

ПЉУВАЧКА

У органима за дисање непрестано се ствара слуз, која служи за одржавање влаге. У нормалним приликама та слуз је бистра и нема је много, али услед разних промена на органима за дисање за време болести количина и изглед испљувка се мењају. Нормални испљувак нема нарочити мирис, али код неких болести на плућима испљувак има врло непријатан задах. Испљувак се излучује кашљањем. Када је кашаљ влажан, искашљава се лако, Сув кашаљ мучи болесника и тешко га искашљава. У том случају можемо помоћи болеснику топлим пићем (липов чај), У полуседећем положају болесници лакше искашљавају.

Сваки човек, а нарочито болесник, треба да пљује у пљуваоницу, а кад кашље, треба да стави руку на уста.

Најбоље је кад су пљуваонице покривене. Уместо у пљуваоницу може се пљувати у папирне марамице које се затим спале. Сваки болесник са заразном болешћу требало би да има две пљуваонице. Док једну употребљава, друга се дезинфикује у дезинфекционој течности. У пљуваоници увек мора бити мало воде, а код заразне болести још и дезинфекционе чности, на пример, лизола.

Пљуваонице се перу врућом водом којој се дода сода, а код заразних болести и лизолом, или којим другим дезинфекционим средством.Ако болесник тешко и много кашље, треба да га дигнемо и посадимо у кревет, у руке да му дамо пљуваоницу и главу да му подупремо својом руком. Ако је болесник толико слаб да не може избацити слуз из уста, онда штапић или прст овијемо газом, ватом или чистом меканом крпицом, и тиме му чистимо слуз из уста.

ПОМОЋ БОЛЕСНИКУ ПРИ ПОВРАЋАЊУ

Ако болесник седи, онда станемо иза њега, једном га руком ухватимо за руке, које држи испред желуца, а другом му подбочимо главу, коју болесник држи нагнуту над посуду у коју повраћа. Ако болесник лежи и донекле се може сам помоћи, онда га нагнемо у страну, над суд који стоји поред кревета, а руком му подбочимо главу. Ако се болесник не може или не сме мицати, онда му окренемо главу на леву страну, једном руком држимо му под брадом суд у који ће повраћати, а другом му придржавамо главу, подупирући му чело. После повра ћања, болеснику треба дати воде да добро испере уста.

Бесвесном болеснику морају се после повраћања избрисати уста газом намоченом у води.

ПОМОЋ ПРИ ПОВРАЋАЊУ КРВИ ИЗ ПЛУЋА

Крв из плућа је светлоцрвене боје и пенушава. Болесника треба ставити у кревет с високим узглављем и треба га умирити. Око прса ставити му хладан облог, дати му комадић леда да сише, дати му да помало пије слану воду (1 кашика соли на 1 чашу воде), и што пре позвати лекара.

СТОЛИЦА

Уредно вршење нужде је од врло великог значаја по болесника. "Зато се мора водити тачна евиденција о томе. Нормално је да човек има један до два пута дневно столицу. Онај који негује болесника мора знати не само колико је пута у 24 часа болесник вршио нужду него и каква је та столица била. Столица може бити: течна, кашаста или тврда, затим, у столици могу бити разни паразити, као глисте и пантљичара, и разне друге примесе, као крв, слуз, гној.

Ако болесник може и сме устајати, онда врши нужду у тоалету. Сваком болеснику треба при ходању помоћи, придржавајући га.

Тешким болесницима даје се посебан суд (лопата, здела) да врше нузду у кревету.

МОКРАЋА

Као што се мора пазити на вршење нужде, мора се пазити и на мокрење болесника. Пази се на количину, на боју, да ли је болесник пушта безболно или са боловима. Ако болесник не може пуштати мокраћу, или ако том приликом има болове, треба казати лекару. За мокраћу постоје посебне (стаклене посуде) „гуске“, које се обично дају мушкарцима, док је за жене згодније да употребљавају лопате. Не сме се дозволити да болесник дуже времена чека на суд за вршење нужде или за Пуштање мокраће.

Неки болесници не могу да мокре у присуству других особа, због тога их треба за то време оставити саме.

Има болести код којих долази до задржавања мокраће. Болесник не може да мокри и услед тога долази до проширења мокраћне бешике које је праћено врло јаким боловима. Таквом болеснику покушаћемо да помогнемо стављањем врућег термофора (облога) на доњи део трбуха, или купањем у топлој води. Понекад помаже да болесника посадимо на лопату у којој има топле воде и да отворимо водоводне цеви да из њих тече вода. Ако ово не помогне, онда треба вештачким путем пустити мокраћу, али то сме да ради само искусно особље.