Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Савети нутрициониста: намирнице у свакодневној исхрани

rssBookmark and Share

21.12.2013.

И они који воде рачуна о разноврсности исхране, посебно кад је реч о балансираном уносу угљених хидрата, протеина и масти, морали би повести рачуна о неким нутриционистичким упозорењима која се односе на млеко, маслац, уље, јаја, гвожђе и друге намирнице.

Савети нутрициониста: намирнице у свакодневној исхрани

МЛЕКО

Пуномасно млеко здравије је од обраног, али га неки избегавају због масноће, мада оно није масна храна. У ту категорију спадају намирнице у којима има више од 20 одсто масноће, док код млека имамо измежу 3,7 и пет процената масноће на 100 милилитара. Код оних са мање масти, тај постотак креће се се од један до један ипо одсто. Пуномасно млеко је хранљивије с обзиром на то да у мастима садржи топиве витамине А, Д, Е и К, који су битни због јачања имунитета и за здравље костију. Али, ни са млеком не смемо претеривати, као ни са ма којом другом намирницом.

 

ЗАСЛАЂИВАЧИ

Вештачки, дају сладак укус и нису калорични као шећер - то јесте истина. Али, ако их језик доживи као слатке, мозак зна да нешто није уреду, што су показала научна истраживања. Они који их користе имају више вероватноће да се угоје него изгубе на телесној маси, јер је човеков организам програмиран за варење природне хране. Тако, уз слатко увек очекује и калорије, а кад оне изостану, тело их захтева па зато и повећавамо унос хране.


СОЈА

Набавља се и у продавницама здраве хране, као и производи од ње. Сојино зрно међутим садржи токсине, на пример велике количине фитинске киселине која може да блокира апсорбовање базичних минерала (калцијум, магнезијум, бакар, гвожђе и посебно цинк, с тим да мањак цинка може узроковати својеврсни "етерични" доживљај који неки вегетаријанци поистовећују са духовним просветлењем). Соја јесте богата протеинима више од осталих махунарки, али није добар извор протеина јер неки њени протеини блокирају ензиме неопходне за варење протеина. Такви "антинутријенти" блокирају активнос трипсина и других ензима, дестабилизујући рад панкреаса. Али, ово не важи за ферметисану соју или сос од соје.

 

МАСЛАЦ

Ова намирница има засићене масти, али најновије студије показују холестерол из хране нема велики утица на већи број срчаних оболења. Холестером је саставни део нашег тела, без њега мозак и органи задужени да стварају хормоне не би могли да обављају функиције како треба. Осим тога, холестерол је потребан и због производње витамина Д, који се у људском организму производи само под дејством сунчеве светлости. Природне засићене масти каква је маслац могу бити корисне јер дуже стварају осећај ситости него угљени хидрати у намазима и маргарину. Масла је један од богатијих извора витамина А, који штити срце, штитну жлезду, надбубрежне жлезде... Док многи намази имају стероле или станоле, који могу смањити способност апсорбовања неких витамина као што је витамин Е.

 

ЗЕЈТИН

Полинезасићене масти, у природном облику као у масној риби, потпуно су здраве јер смањују крвни притисак и ризик од срчаног и можданог удара, чак побољшавају мождане функције. Сунцокретово и остал слична уља су нестабилни, лако се ужегну на температури, мењају својсва на кисеонику или у води, јер имају слободне радикале који повећавају ризик од дебљања, рака, срчаних болести и дијабетеса. Али, и сунцокретово уље је одличан извор омега - 6 масних киселина које морамо уносити балансирано са оменга-3 масним киселина. Зато у исхрану ваља увести маслиново уље, јер се не ужегне лако. Али, маслиново уље се користи само као прелив, за припрему намирница боље је користити уље од комине маслина.

 

ЈАЈА

Неки их избегавају због страха да ће им порасти ниво холестерола. Али, нутриционисти указују да хилестерол из природних намирница не доводи до зачепљења артерија и срчаних болести, већ да проблем праве прерађене верзије неких масти и друга рафинирана храна.

Јаја су добар извор протеина и готово свих стратешки битних витамина, изузев Ц витамина. Најбоље их је конзумирати за доручак, кудикамо је здравије од заслађених житарица. Једно јаје дневно је у интересу очувања здравља.

 

ГРОЖЂЕ

Најзагађеније пестицидима од свег воћа. Тестови показују да се на неоргански узгојеном грожђу налази по 11 пестицида, а у Немачкој су пронашли и свих 26. Проблем настаје отуда што се грожђе узгаја увек на истом земљишту, тако да се пестициди из године у годину само таложе. Посебно је загађено чилеанско. Зато овде важи више него за било које друго воће: јести само органског порекла.

 


#   савети   намирнице   крвни притисак
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима