Срби - народ који једе релативно мало рибе

Периоду поста и слава, између осталих, посебно се радују продавци рибе, пошто је то време када се потрошња рибе у Србији увећава. Иначе, рибу једемо четири пута мање од светског просека.

Због економске кризе нема гужве у време поста и слава на рибљој пијаци. Ипак, купци кажу да се за славу увек нађе новца и да је то једини период у години када се не жале на цену. Трговци објашњавају да се углавном купује јефтинија риба, попут скуше и папалине.

Статистика каже да грађанин Србије поједе око четири килограма рибе годишње, што је четири пута мање од светског просека. За посну славу, међутим, уме и да се претера.

"Ми смо народ који једе релативно мало рибе. Оно што је специфично за нас је да за само један дан постанемо рекордери у потрошњи рибе, то је дан Свети Никола за који знамо да пола становништва слави а половина иде у госте", каже професор Пољопривредног факултета у Зоран Марковић.

Годишње у рибњацима произведемо 15.000 тона рибе. Запустили смо 14.000 хектара под рибњацима иако се зна да само Европској унији годишње недостаје више од милион и по тона рибе.

Ситуација не би било тако лоша да су постојали подстицаји, тврде произвођачи.

Министарство пољопривреде ове године први пут даје подстицаје за квалитетну приплодну матицу шарана и пастрмке у износу од 300 динара, односно 500 динара по грлу.

"Поред тога је уведен и подстицај од седам динара по килограму проиведене конзумне рибе", каже Мирко Новаковић из Министарства пољопривреде.

Међутим, половина рибњака у Србији, како кажу стручњаци, није у легалним токовима.

Проблем је и криволов. Тако се на пијаци, на импровизованим тезгама може наћи и изловљена риба испод мере, којој закон забрањује да се нађе у промету. Ипак, 70 одсто рибе коју поједемо потиче из увоза.