Шта да радиш ако те уједе змија

Змије у равничарским подручјима Србије су неотровне и потпуно безопасне – ако се изузме неколико локалитета у Војводини на којима има шарки. Најчешће се срећу смукови и водене врсте – рибарице и белоушке. Све наведене врсте могу да нарасту до 1,5 или чак 2 метра, због чега заисте делују застрашујуће. Од отровних змија, у ужој Србији су присутни шарка и поскок, али чак ни од њих не прети неминовно смртна опасност, пише на сајту Српског херпетолошког друштва "Милутин Радовановић", које апелује на све медије и грађане да не шире панику.

Отровнице се од других врста змија лако разликују: дуж смеђих или сивих леђа имају тамну цик-цак шару. Шарке могу бити и потпуно црне.

Ако вас уједе змија, за коју мислите да је отровна, потребно је применити мере прве помоћи и обратити се лекарима, који ће вам дати противотров.

Ујед отровница познаје се по две убодне ранице на одстојању од шест до десет милиметара колики је размак отровних зуба наших врста. Отровне змије понекад нанесу и такозвани суви ујед, при којем не убризгају отров (трагови зуба могу постојати, али су суви). Такав ујед служи само да застраши нападача.

Симптоми су: знојење, општа слабост, убрзано дисање, дијареја, повраћање и губитак свести. Трагови уједа обично крваре, брзо се јавлја отеклина, утрнулост и црвенило. У неким случајевима могући су и масовни отоци.

Ујед при којем змија убризга отров у рану праћен је, најчешће, болом и отоком. Знаци тровања зависе од општег здравственог стања уједене особе и од дела тела на којем је ујед: израженији су ако је уједена старија особа или дете, те ако је ујед лоциран на глави или врату.

Од прве помоћи треба применити само истискивање места уједа до појаве сукрвице: рана се никако не сме исисавати јер постоји велика шанса да у усној дупљи постоји микро-раница преко које отров може ући у крвоток!

Једино што се још може урадити одмах након уједа јесте спајање раница уједа финим резом (скалпелом или ножем), чиме се повећава површина за истискивање отрова. Отров који се задржао на површини коже треба једноставно обрисати сувим убрусом (отров не може да продре кроз неоштећену кожу).

Уједено место по могућности третирати хладним облогама. Особи коју је ујела змија треба дати што више течности, најбоље воде. Узимање алкохола, кафе, чаја, енергетских пића или било којих лекова није дозволјено: већина тих супстанци доводи до ширења крвних судова и повећавања пропустлјивости њихових зидова (једном речју, поспешује се циркулација крви), чиме се олакшава продирање отрова далје од места уједа.

Изузетно је важно и да се уједена особа умири: паника и нагли покрети или трчање, између осталог, убрзавају циркулисање крви (и лимфе) кроз организам и доприносе ширењу токсина кроз организам.

Важно је имобилисати уједени екстремитет. У неким случајевима (када сте знатно удалјени од населјеног места) може се применити и подвезивање ако је особа уједена за екстремитет (руку или ногу). Подвезивање се врши уз опрез, јер се у случају неадекватне подвеске или дужег зауставлјања крвотока може нанети штета већа од оне коју би проузроковао сам отров.

Као подвеску не треба користити пертле, ужад и слично, него тракасте комаде тканине (на пример, завој). Циљ подвезивања није потпуно прекидање циркулације изнад уједеног места, него њено успоравање, релативно равномерно распоређеним притиском на већој површини.

Подвеску повремено треба отпуштати, па поново умерено притезати. Након указане прве помоћи уједену особу треба транспортовати до најближе здравствене установе, где ће бити на одговарајући начин прегледана и збринута.

Серум против змијског отрова сме дати само лекар! Самоиницијативно и давање серума ван здравствене установе није препоручлјиво: могућа је појава анафилактичког шока, услед којег може доћи до смртног исхода, и то у року од неколико минута!

Мора се имати на уму да клиничка слика и опште стање уједене особе изгледају веома лоше, али је прогноза после указане прве помоћи позитивна. Смртни исходи су, у случају уједа наших отровница, изузетно ретки.

На отров су осетљивији деца и старији, као и алергичне, хронично оболеле или особе слабијег имунитета. Здрав одрастао човек се од уједа углавном потпуно опорави и најчешће не осећа никакве последице.

Како лекарска помоћ није увек доступна, превентивне мере су, ипак, најбитније када је у питању ризик од уједа отровних змија.

При кретању подручјима у којима има змија, треба носити чврсту обућу и што чвршће, дуге панталоне, и строго водити рачуна о томе где се спуштају руке и где се стаје или седа, пошто су ноге и руке најчешћа места уједа.