Таблете не лече депресију

У друштву су данас више него икада присутне психопатолошке појаве. Оне се крећу од психолошких тегоба људи, нација и читавих континената, до психијатријских поремећаја испољених кроз утицај појединаца и група на друштва у целини.

Према последњем истраживању Еуростата, од 32 државе у Европи у којима је обављено истраживање о задовољству, Србија се нашла на претпоследњем месту. Иза ње је само Бугарска.

Међу најнесрећнијим грађанима спадају и становници Мађарске, Грчке и Хрватске. Они који су најзадовољнији живе у Швајцарској.

Незадовољство животом, стањем друштва и односом унутар нације баве се стручњаци за људску психу, пре свега психолози и психијатри, који уз помоћ дијагноза, третмана и лекова чине појединце зависним и неслободним.

Да су Срби депресиван народ показује и Галупово истраживање на основу којег се налазимо на петом месту најтужнијих народа на свету. Нека истраживања показују да око 20 одсто популације има различите синдроме који указују на потребу хитне превенције од појаве обољења званог депресија.

Основни симптоми депресије су осећај прожимајуће туге, као и недостатак задовољства у стварима у којима се раније уживало. Људи без разлога осећају кривицу и мисле да су безвредни. Губе самопоштовање и самопоуздање. Смањује се моћ и животна снага појединца на послу, у породици, у процесу друштвеног „расуђивања”. Трауме којима су опхрвани грађани током последњих 25 година стварају различите синдроме који нису адекватно третирани. Ратови, санкције, транзиција, сиромаштво су окидчи депресије.

Свет ће до 2020. године бити инфициран депресијом свих облика. Процена је да ће у Србији депресија бити друга по учесталости болест која изазива онеспособљеност за рад. Подаци говоре да од депресије у Србији болује од 300 хиљада до 400 хиљада људи са установљеном дијагнозом.

Истраживање о менталном здрављу младих показало је да је чак 27 одсто средњошколаца испољило неки облик насилног понашања, да је 25 одсто њих било жртва насиља, а да је 16 одсто имало емотивне тегобе. Срби годишње попију милионе кутија различитих лекова, међу којима предњаче лекови за смирење.

Потрошња медикамената у Србији се сваке године повећа за пет до десет одсто, а лекари дневно напишу око 250 хиљада рецепата, док пацијенти кући понесу скоро 400 хиљада кутија.

Процењује се да такозване анксиолитике, у које спадају „бромазепам“, „диазепам“, „лоразепам“, „ксалол“ и „седабенз“, користи свака друга особа, а 2012. године је на рецепт издато седам милиона кутија. Пре десетак година се, према неким подацима, конзумирало седам таблета по становнику, да би до 2012. тај број скочио на 20 до 30 таблета по особи.

Срби постају зависници од нарколептика, што говори о болести зависности, односно раширеној таблетоманији. Када нема других решења у животу, поред алкохола и дроге, посеже се за лековима за смирење. Тако се нација све више утапа у ирационалност и зависност од фарамцеутске индустрије.

Томислав Кресовић