Tablete ne leče depresiju

U društvu su danas više nego ikada prisutne psihopatološke pojave. One se kreću od psiholoških tegoba ljudi, nacija i čitavih kontinenata, do psihijatrijskih poremećaja ispoljenih kroz uticaj pojedinaca i grupa na društva u celini.

Prema poslednjem istraživanju Eurostata, od 32 države u Evropi u kojima je obavljeno istraživanje o zadovoljstvu, Srbija se našla na pretposlednjem mestu. Iza nje je samo Bugarska.

Među najnesrećnijim građanima spadaju i stanovnici Mađarske, Grčke i Hrvatske. Oni koji su najzadovoljniji žive u Švajcarskoj.

Nezadovoljstvo životom, stanjem društva i odnosom unutar nacije bave se stručnjaci za ljudsku psihu, pre svega psiholozi i psihijatri, koji uz pomoć dijagnoza, tretmana i lekova čine pojedince zavisnim i neslobodnim.

Da su Srbi depresivan narod pokazuje i Galupovo istraživanje na osnovu kojeg se nalazimo na petom mestu najtužnijih naroda na svetu. Neka istraživanja pokazuju da oko 20 odsto populacije ima različite sindrome koji ukazuju na potrebu hitne prevencije od pojave oboljenja zvanog depresija.

Osnovni simptomi depresije su osećaj prožimajuće tuge, kao i nedostatak zadovoljstva u stvarima u kojima se ranije uživalo. Ljudi bez razloga osećaju krivicu i misle da su bezvredni. Gube samopoštovanje i samopouzdanje. Smanjuje se moć i životna snaga pojedinca na poslu, u porodici, u procesu društvenog „rasuđivanja”. Traume kojima su ophrvani građani tokom poslednjih 25 godina stvaraju različite sindrome koji nisu adekvatno tretirani. Ratovi, sankcije, tranzicija, siromaštvo su okidči depresije.

Svet će do 2020. godine biti inficiran depresijom svih oblika. Procena je da će u Srbiji depresija biti druga po učestalosti bolest koja izaziva onesposobljenost za rad. Podaci govore da od depresije u Srbiji boluje od 300 hiljada do 400 hiljada ljudi sa ustanovljenom dijagnozom.

Istraživanje o mentalnom zdravlju mladih pokazalo je da je čak 27 odsto srednjoškolaca ispoljilo neki oblik nasilnog ponašanja, da je 25 odsto njih bilo žrtva nasilja, a da je 16 odsto imalo emotivne tegobe. Srbi godišnje popiju milione kutija različitih lekova, među kojima prednjače lekovi za smirenje.

Potrošnja medikamenata u Srbiji se svake godine poveća za pet do deset odsto, a lekari dnevno napišu oko 250 hiljada recepata, dok pacijenti kući ponesu skoro 400 hiljada kutija.

Procenjuje se da takozvane anksiolitike, u koje spadaju „bromazepam“, „diazepam“, „lorazepam“, „ksalol“ i „sedabenz“, koristi svaka druga osoba, a 2012. godine je na recept izdato sedam miliona kutija. Pre desetak godina se, prema nekim podacima, konzumiralo sedam tableta po stanovniku, da bi do 2012. taj broj skočio na 20 do 30 tableta po osobi.

Srbi postaju zavisnici od narkoleptika, što govori o bolesti zavisnosti, odnosno raširenoj tabletomaniji. Kada nema drugih rešenja u životu, pored alkohola i droge, poseže se za lekovima za smirenje. Tako se nacija sve više utapa u iracionalnost i zavisnost od faramceutske industrije.

Tomislav Kresović