2. april - Svetski dan osoba sa autizmom

Predlog za obeležavanje Svetskog dana osoba sa autizmom datira iz novembra 2007. godine, a usvojen je 18. decembra iste godine, podržan od strane svih zemalja članica. Inicijativa je došla od predstavnika UN-a iz Katara, Moze bint Naser, supruge Hamada ibn Kalife, emira Katara.

Ova odluka je usvojena bez glasanja u Generalnoj skupštini UN-a, kao dodatak prethodnim inicijativama UN-a za unapređenje ljudskih prava. Svetski dan osoba sa autizmom jedan je od sedam zvaničnih zdravstvenih dana UN-a.

Cilj ovog dana je okupljanje organizacija širom sveta posvećenih autizmu, radi podrške istraživanju, dijagnostici, lečenju i prihvatanju osoba koje boluju od autizma. Ovaj dan takođe služi kao platforma za podizanje svesti i promociju inkluzivnosti i razumevanja prema osobama sa autizmom.

Autizam je veoma složen razvojni poremećaj koji se javlja tokom prve tri godine života i uglavnom traje do kraja života. Njegov specifičan uzrok je još nepoznat. Na osnovu činjeničnih podataka, dobijenih naučnim istraživanjem, danas znamo da autizam nije retka pojava, a ukoliko se u obzir uzme ceo spektar autističnih poremećaja, ova vrsta poremećaja obuhvata 0,6% ukupne populacije. Ovo znači da u Evropi postoji oko 5 miliona osoba sa autizmom.

Smatra se da osobe koje imaju ovaj poremećaj uglavnom imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju i razvijen govor i spadaju u grupu sa Asperger sindromom. Autizam se ne može izlečiti, ali se pravovremenim postavljanjem dijagnoze, tretmanom, posebnim metodama i pristupom detetu i uključivanjem deteta u prirodno okruženje vršnjaka može dosta postići.

Autistične osobe imaju teškoće u komunikaciji i socijalnim odnosima. Njihovo ponašanje obeležava nezainteresovanost za druge, mehaničko ponavljanje pojedinih pokreta ili radnji, i neuobičajeno vezivanje za neki predmet.

Kod većine osoba postoje nepravilnosti u četiri velika organska sistema: nervni, imunološki, endokrini i digestivni sistem.

Osobe sa autizmom imaju identične ljudske vrednosti, kao i bilo ko drugi i prema tome imaju ista ljudska prava, kao i druge osobe sa invaliditetom.

Zbog kompleksnosti njihovih potreba, oni pripadaju posebno osetljivoj grupi ljudi, čak i među ljudima sa invaliditetom. Nijedna osoba sa autizmom ne bi trebalo da bude uskraćena u slobodnom razvoju života.

Najbitnije je biti podrška osobama sa autizmom, a tu roditelji igraju glavnu ulogu.

"Deci sa autizmom treba omogućiti sve uslove koje imaju i druga deca, bez izdvajanja i diskriminacije, kako bi se oni ponašali prirodno u svom okruženju", poručuju iz niškog Doma zdravlja.