У 2015. регистровано178 ХИВ особа у Србији

Само у последња два месеца 2015.  када се спроводи већина акција тестирања на ХИВ новооткривено је 45 особа инфицираних ХИВ-ом. То је четвртина од укупног броја новодијагностикованих случајева у 2015. години и чак двоструко више у поређењу са истим периодом у 2014. и 2013. години када је откривено  по 20 нових случајева ХИВ инфекције.

Број особа код којих је дијагностиована ХИВ инфекција током 2015. године је за 37% већи него 2014. године (178 у односу на 130 особа).

Међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом у 2015. години већину су чинили мушкарци (173 мушкараца и  5 жена), док је  више од трећине свих случајева регистровано међу младима узраста 15-29 година (66 особа тј. 37%). Као и претходних година у односу на начин трансмисије ХИВ инфекције доминирају незаштићени анални сексуални односи у популацији мушкараца (129 случајева тј. 73%), а следе незаштићени сексуални односи са особама супротног пола (27 случајева тј. 15%).

ХИВ је и даље велики проблем за јавно здравље у целом свету. Неприхватљива је чињеница да у Европи од 2,5 милиона особа које живе са ХИВ-ом  30% до 50% не зна да је инфицирано ХИВ-ом, а да чак половина особа инфицираних ХИВ-ом своју дијагнозу открије када им је имунолошки систем већ значајно нарушен, што условљава бројне здравствене компликације и лошији одговор на терапију.

Процењује се да једна од три особе од преко 3000 особа које живе са ХИВ-ом данас у Србији не зна да је инфицирана ХИВ-ом. Две трећине особа инфицираних ХИВ-ом дијагностикује се касно, у узнапредовалом стадијуму ХИВ инфекције, што резултује лошијим исходом лечења, а у неким случајевима и смртним исходом унутар три месеца од дијагностиковања ХИВ инфекције. Рано дијагностиковање ХИВ инфекције и благовремено лечење комбинованом антиретровирусном терапијом значајно смањује ризик од оболевања и умирања од АИДС-а (сиде),  али и  ризик од преношења ХИВ инфекције на друге. Страх од стигматизације и/или дискриминације, недовољно знања и недостајућа информисаност, присутне предрасуде, недоступност бесплатног тестирања на ХИВ праћеног саветовањем у већем обиму у здравственом систему су неке од препознатих баријера са којима се сусрећу припадници различитих популационох група са ризичним понашањем који би имали највише користи од благовременог дијагностиковања ХИВ инфекције.

Ризику од ХИВ инфекције изложена је већина људи, али подаци указују да су у повећаном ризику мушкарци који имају аналне сексуалне односе са мушкарцима без кондома и особе које не користе стерилан прибор за инјектирање (убризгавање) психоактивних супстанци. С обзиром на изузетно висок ризик за пренос ХИВ-а, ове особе свакако треба редовно да се тестирају на ХИВ. 

Тестирање на ХИВ је данас део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем ХИВ инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења ХИВ-а на друге особе, укључујући и пренос ХИВ инфекције са мајке на дете. У свим  институтима и  заводима  за  јавно  здравље на територији Републике Србије, као и у Заводу за здравствену заштиту студената у Београду, доступно је добровољно, поверљиво тестирање и саветовање на ХИВ, које је бесплатно и могу га добити сви заинтересовани грађани без упута од лекара током целе године (преузмите информативно едукативни материјал).

На глобалном нивоу, као и у нашој земљи, потребно је уложити додатне напоре да се повећа доступност услуге добровољног, поверљивог тестирања на ХИВ праћеног саветовањем, односно да се повећа обухват тестирањем на ХИВ особа под повећаним ризиком од ХИВ-а, а у циљу достизања првог глобалног циља за 2020. годину, да 90% особа инфицираних ХИВ-ом буде дијагностиковано, што је први корак ка лечењу.