U 2015. registrovano178 HIV osoba u Srbiji

Samo u poslednja dva meseca 2015.  kada se sprovodi većina akcija testiranja na HIV novootkriveno je 45 osoba inficiranih HIV-om. To je četvrtina od ukupnog broja novodijagnostikovanih slučajeva u 2015. godini i čak dvostruko više u poređenju sa istim periodom u 2014. i 2013. godini kada je otkriveno  po 20 novih slučajeva HIV infekcije.

Broj osoba kod kojih je dijagnostiovana HIV infekcija tokom 2015. godine je za 37% veći nego 2014. godine (178 u odnosu na 130 osoba).

Među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om u 2015. godini većinu su činili muškarci (173 muškaraca i  5 žena), dok je  više od trećine svih slučajeva registrovano među mladima uzrasta 15-29 godina (66 osoba tj. 37%). Kao i prethodnih godina u odnosu na način transmisije HIV infekcije dominiraju nezaštićeni analni seksualni odnosi u populaciji muškaraca (129 slučajeva tj. 73%), a slede nezaštićeni seksualni odnosi sa osobama suprotnog pola (27 slučajeva tj. 15%).

HIV je i dalje veliki problem za javno zdravlje u celom svetu. Neprihvatljiva je činjenica da u Evropi od 2,5 miliona osoba koje žive sa HIV-om  30% do 50% ne zna da je inficirano HIV-om, a da čak polovina osoba inficiranih HIV-om svoju dijagnozu otkrije kada im je imunološki sistem već značajno narušen, što uslovljava brojne zdravstvene komplikacije i lošiji odgovor na terapiju.

Procenjuje se da jedna od tri osobe od preko 3000 osoba koje žive sa HIV-om danas u Srbiji ne zna da je inficirana HIV-om. Dve trećine osoba inficiranih HIV-om dijagnostikuje se kasno, u uznapredovalom stadijumu HIV infekcije, što rezultuje lošijim ishodom lečenja, a u nekim slučajevima i smrtnim ishodom unutar tri meseca od dijagnostikovanja HIV infekcije. Rano dijagnostikovanje HIV infekcije i blagovremeno lečenje kombinovanom antiretrovirusnom terapijom značajno smanjuje rizik od obolevanja i umiranja od AIDS-a (side),  ali i  rizik od prenošenja HIV infekcije na druge. Strah od stigmatizacije i/ili diskriminacije, nedovoljno znanja i nedostajuća informisanost, prisutne predrasude, nedostupnost besplatnog testiranja na HIV praćenog savetovanjem u većem obimu u zdravstvenom sistemu su neke od prepoznatih barijera sa kojima se susreću pripadnici različitih populacionoh grupa sa rizičnim ponašanjem koji bi imali najviše koristi od blagovremenog dijagnostikovanja HIV infekcije.

Riziku od HIV infekcije izložena je većina ljudi, ali podaci ukazuju da su u povećanom riziku muškarci koji imaju analne seksualne odnose sa muškarcima bez kondoma i osobe koje ne koriste sterilan pribor za injektiranje (ubrizgavanje) psihoaktivnih supstanci. S obzirom na izuzetno visok rizik za prenos HIV-a, ove osobe svakako treba redovno da se testiraju na HIV. 

Testiranje na HIV je danas deo odgovornog ponašanja, jer se dijagnostikovanjem HIV infekcije i lečenjem smanjuje mogućnost daljeg prenošenja HIV-a na druge osobe, uključujući i prenos HIV infekcije sa majke na dete. U svim  institutima i  zavodima  za  javno  zdravlje na teritoriji Republike Srbije, kao i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu, dostupno je dobrovoljno, poverljivo testiranje i savetovanje na HIV, koje je besplatno i mogu ga dobiti svi zainteresovani građani bez uputa od lekara tokom cele godine (preuzmite informativno edukativni materijal).

Na globalnom nivou, kao i u našoj zemlji, potrebno je uložiti dodatne napore da se poveća dostupnost usluge dobrovoljnog, poverljivog testiranja na HIV praćenog savetovanjem, odnosno da se poveća obuhvat testiranjem na HIV osoba pod povećanim rizikom od HIV-a, a u cilju dostizanja prvog globalnog cilja za 2020. godinu, da 90% osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, što je prvi korak ka lečenju.