Економија

У Нишу је данас боравила турска привредна делегација коју предводи народни посланик Парламента Републике Турске Шахин Хусеин, који је и лични изасланик Председника Ердогана, а чине је и представници ИТ компаније ДТ Груп (DТ Technology Group).

На аеродрому "Константин Велики" у Нишу током прошле године евидентирано је нешто више од 422.000 путника, што је за 20 одсто више него у 2018. години, када је било 352.000 путника.

Стање није лоше – главне ствари из програма се поштују, као што је смањење јавног дуга, низак буџетски дефицит и повећање јавних инвестиција, али се са доста реформи касни. Највећи проблеми су још увек неуређен систем зарада у јавном сектору и лоше управљање јавним предузећима.

Минимална цена рада по сату од 1. јануара увећана је на 172,54 динара (нето) што је повећање од 11,1 одсто у односу на досадашњи износ.

Животни стандард, мерен бруто домаћим производом (БДП) по становнику, у Румунији је 60 одсто изнад стандарда у Србији, у Бугарској око 30, а у Мађарској око 80 одсто јер су те земље од 2010. године оствариле укупан економски раст у просеку 35 одсто, а Србија 20 одсто, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.

Градоначелник Дарко Булатовић уручио је са менаџерком за економски развој организације „Хелп“ Машом Бубањ уговоре о донацији финалним корисницима који ће добити грантове у опреми у овкиру пројекта „Подршка социо-економској стабилности у региону Западног Балкана 2019-2020“ финансираног кроз Немачку развојну сарадњу.

Нишки парламентарци, већином гласова усвојили су буџет града за 2020. годину у висини од 11,2 милиона динара, више за 500 милиона у односу на актуелни.

Нишки аеродром “Константин Велики” опслужио је 400 хиљадитог путника, што је највећи број од када је аеродром отворен. Рекордни путник опслужен је на лету авиокомпаније "Ер Срија" ка Болоњи.

Канцеларија за локални економски развој и пројекте обележила је 10 година постојања и успешног рада.

Влада Србије уредбом је утврдила критеријуме по којима ће се одређивати активности које негативно утичу на животну средину и наплаћивати накнада правним лицима, предузетницима и физичким лицима – власницима стамбених јединица.