Да ли је курс динара према евру нереалан? Ево шта кажу подаци

Који је курс “реалан”?

Поменули смо већ номинални курс. И то је курс по коме можемо купити или продати девизе. Наравно, као обрачунски се узима средњи, а продајни и куповни садрже интерес посредника у трансакцији.

Реални курс, у економском смислу, представља однос између важећег курса и цену добара између два тржишта, на којима су присутне ове валуте. Углавном се односи на тржишта земаља, али у случају евра то је тржиште економске заједнице.

Термински још разликујемо номинални ефективни курс (НЕР), као и реални ефективни курс. Нећемо се бавити ширењем теме, осим тога да се често мешају термини реални курс (RER) и реални ефективни курс (REER).

Ако REER представимо формулом REER=NEER×(Pd/Pf), могли бисмо каклулацијама доћи до реалног ефективног курса. У пракси је тешко прецизно доћи до ових података, имајући у виду комплексности тржишта.

Други податак за обрачун јесте узимање базне године. Право питање јесте, да ли је курс био “реалан” у том тренутку. У вовм случају ћемо се базирати на осцилације тржишта, па ћемо као базну узети 2011. годину.

За обрачун користимо ЦПИ, односно податак колико је валута ослабила у односу на инфлацију на тржишту.

2011. 100 EUR = 2025. 136 EUR
2011. 100 РСД = 2025. 197 РСД

Дакле, за оно што се могло купити за 100 евра 2011. године, сада нам је потребно 136 евра. Код динара је то неповољније па 100 “тадашњих” динара вреди колико 197 сада.

Ако бисмо узели само инфлаторна кретања, онда би очекивани курс био 
169,50 РСД за 1 EUR . 

Друга калкулација се може извући на основу количине новца (штампања) у оптицају и девизних резерви (девизе, злато…) којима се та маса покрива.

Девизне резерве појачане за 2,8 пута, новчана маса око 4 (М0+М4), 
што би довело до 146 РСД за 1 EUR . 

Мањкавост код овог приступа је што нисмо исказали раст новчане масе ЕУ (више од двоструког), јер немамо параметар за покриће те масе у евро зони. Захтевало би анализу резерви свих земаља евро зоне.

Неки рачунају кумулатив од 200 РСД, али не може тако да се искаже јер је у релацији, то јест инфлација је утицала на новчану масу и обрнуто.

Наравно, на курс утичу и разни други параметри, не само економски, већ политички, друштвени, па и емоционални (куповина евра без нарочите потребе). Већи део ове курсне разлике је купљен кроз губитке НБС, разне одливе и слично.

Детаљније прочитајте на линку https://www.gvozden.info/realni-kurs-dinara-prema-evru/