Форбес: На сваки уложени динар у Експо држава би добила 1,91 динар, али до 2037. године

Улагање државе Србије у пројекат специјализоване међународне изложбе Експо 2027 у Београду износиће укупно две милијарде евра, а у буџет би путем пореза могао да јој се врати готово двоструко већи износ – 3,82 милијарде, што значи да би на сваки уложени динар држава добила 1,91 динар, показује Студија економске, друштвене и еколошке процене утицаја EXPO 2027, консултантске куће Луис Бергер.

Форбес је имао увид у најважније податке из овог документа, који је достављен држави, а ускоро би требало да буде представљен јавности, али како је наведено, реч је о пројекцијама, а у којој мери је процена реалистична, биће јасније када прође период који је обухватила студија, преноси лист Данас.

Како је прецизирано, при изради студије у обзир није узет само период од почетка припрема за Експо 2023. године до завршетка самог догађаја у августу 2027. године, већ је у пројекцију утицаја ушао и период од 10 година након завршетка манифестације, односно до 2037. године, што се третира као стандардни и релевантан временски оквир за процену ефеката реализације пројеката овог типа.

У студији се процењује да ће улагања државе од две милијарди евра у Експо привући и приватне инвестиције у приближно истом износу – тачније, 1,83 милијарде евра, с тим што ће мањи део од око 500 милиона евра приватне компаније уложити пре Експа, а остатак после догађаја.

Прорачун студије је да ће тих „заједничких“ 3,8 милијарди евра улагања омогућити, путем директних, индиректних и индукованих ефеката, да се створи тзв. додата вредност за економију Србије од 9,1 милијарде евра до 2037. године.

Како је објашњено, директне ефекте доносе, примера ради, улагања у изградњу комплекса у виду плаћања извођачима радова, а у овој групи су и издвајања за одржавање комплекса током његове експлоатације, као и потрошња туриста током посете Експу и након њега када будући комплекс буде функционисао као сајам.

Када је реч о индиректним ефектима они би дошли посредством плаћања добављачима за набавке материјала за градњу, ангажовањем компанија које ће опслуживати Експо комплекс годинама након манифестације (обезбеђење, чишћење и др.), као и путем улагања приватних компанија, на пример хотела и других бизниса у услуге које пружају или производе које продају, а које ће користити посетиоци овог комплекса.

На крају, тзв. индуковане ефекте донела би, рецимо, потрошња радника од плата које су добили када су радили на изградњи комплекса, запослених који буду радили на будућем сајму, али и свих оних који раде у продавницима, ресторанима или другим објектима које ће посећивати туристи до 2037. због доласка на сајам или садржаје у околини, пренео је Форбс Србија.

Када се од тих 9,1 милијарди евра нове вредности одузме 3,8 милијарди евра пореских прихода за државу, долази се до тога да би за грађане и привреду односно друштво у целини овај пројекат требало да донесе 5,3 милијарде евра до 2037. године.

Како се наводи у студији, капитална улагања у сам EXPO комплекс (хале, национални павиљон и други објекти) износиће 1,23 милијарди евра, а додатних 775 милиона евра биће уложено у пратећу инфраструктуру (путеви, пруга, водовод, канализација, енергетски објекти…).

Из ове рачунице изузет је Национални фудбалски стадион који формално није део Експо манифестације.

Уз то, студија претпоставља да ће и приватне инвестиције од 1,83 милијарде евра доћи од улагања учесника Експа у своје павиљоне, али и улагања приватних компанија у хотеле и друге комерцијалне садржаје.

После Експа, на овом простору Србији ће остати нови Београдски сајам, тржни центар, станови и пословни простор и забавни паркови, констатује се у студији.

Од девет милијарди евра додате вредности за економију Србије, највећи део доћи ће у десетогодишњем периоду након Експа, односно од коришћења комплекса – 5,43 милијарде евра.

Период пре догађаја донеће 2,5 милијарди, а сама манифестација 1,13 милијарди евра додате вредности.

Слично је и када се посматрају порески приходи.

У студији је наведено да ће се највећи део пореских прихода – 2,33 милијарде евра, од укупно 3,8 милијарди евра, слити у државну касу у периоду од 2028. до 2037. године. Прорачун је да ће порески приходи пре Експа бити 823 милиона евра, а током Експа још 671 милион евра, односно заједно око 1,5 милијарди евра.

Највећу вредност донеће капитална улагања у пројекат – 4,04 милијарди евра, а очекује се и велики ефекат који ће имати туризам – 3,22 милијарде евра.

С друге стране, порески приходи од туризма биће већи од пореза који донесу капитална улагања – 1,79 милијарди наспрам 1,27 милијарди евра.

Када се све сумира, на сваки уложени динар пре Експа држави ће се вратити 0,41 динар.

Како је наведено, током Експа то ће бити 0,74 динара што значи да ће бити у „минусу“, али ће каснија експлоатација комплекса у Сурчину променити слику у 1,91 динара повраћаја на сваки уложени динар.

Студија се због значаја прихода од туризма посебно бавила овим делом.

Пројекција је да ће само за три месеца трајања Експа (од маја до августа 2027.) посетити – 1,65 милиона страних посетилаца.

Око трећине њих (готово 522.000) биће они који ће доћи на један дан, просечно ће на Експу трошити 103 евра.

Пројекција студије је да ће 1,13 милиона посетилаца бити у Србији у просеку три и по дана. Међу њима, тзв. обични туристи трошиће дневно у просеку 137 евра док ће пословни туристи издвајати готово три пута више сваког дана – 468 евра.

Најмања група биће делегати на Експу, њих 3.215 и они ће у просеку трошити 250 евра дневно и у просеку ће провести 151 дан у Србији.

Након Експа, све до 2037. године, очекује се да ће комплекс сајма посетити још – 2,3 милиона страних гостију.

Очекује се да ту долазе због различитих догађаја који ће на овом простору бити организовани, као и забавних паркова који ће постојати у околини.

Овде се рачуна само на посетиоце који ће остајати више дана – такође 3,5, а потрошња би била иста као и за вишедневне туристе током Експа (137 евра дневно за обичне туристе, а 468 евра за пословне).

Они који ће посетити Експо дуже од једног дана мораће негде и да преспавају, а студија предвиђа велики притисак на смештајне капацитете у Београду.

Од 1,13 милиона посетилаца за које се очекује да ће током три месеца одржавања Експа остати дуже од једног дана, 400.000 биће пословни туристи, а 730.000 обични.

Очекује се да ће највећа посета бити у јуну (396.572 туриста).

Следи јул са очекиваних 368.245 посетилаца Експа, док ће их у мају и августу бити мање од 200.000 (што је очекивано имајући у виду да се у тим месецима Експо одржава по 15 дана).

Очекује се и да пословни туристи буду активнији у првој половини догађаја, а обични туристи касније, посебно у јулу.

То ће отворити и питање смештаја, јер Београд сада има 15.591 собу, а очекује се да ће у време Експа тај број порасти на 18.600.

Студија пројектује да ће попуњеност капацитета бити 92 одсто у мају и 94 одсто у јулу, а процењено је да ће проблем настати у јуну и августу.

У августу се очекује попуњеност капацитета од 104 одсто, а у јуну 111 одсто, па кревет у Београду неће моћи да нађе готово 6.300 туриста у том месецу, па ће те туристе морати да „преузму“ други градови, сматрају аутори студије.

Документ пројектује и отварање великог броја радних места у вези са Експом и то ;359.297 радних места – еквивалент пуног радног времена (ФТЕ).

Како је објашњено, треба имати у виду да ова бројка не значи и исти број људи.

Еквивалент пуног радног времена се у оваквим студијама узима као „мера“ за исказивање ефеката јер ће пре, током и након Експа бити радника који неће радити пуно радно време.

Примера ради, два човека која ће радити на локацији по четири сата дневно јесу две особе, али су један ФТЕ у овој рачуници. Такође, два радника која су на градилишту провела по шест месеци у години су такође један ФТЕ.

Зато би се могло закључити да ће број радника који ће проћи кроз овај комплекс од 2023. па све до 2037. бити и већи.

Највише радних места биће креирано као директна последица инвестиција, туристичке потрошње и саме манифестације – 151.177 ФТЕ.

Следе радна места која ће индиректно бити отворена у секторима који снабдевају Експо тј. код добављача и партнера – 145.491 ФТЕ.

А преосталих 62.628 биће „индуковано“ услед повећане потрошње запослених (у продавницама или ресторанима где радници који су били директно плаћени од рада за Експо буду трошили новац).

Као и у случају других ефеката, највећи број радних места биће отворен после Експа (од 2028. до 2037.) – њих 227.799 до пројектованих више од 359.000, а најмање ће их бити током самог догађаја – 48.301.

Из Форбса Србија су навели да студије овог типа поред основне пројекције праве и позитивни и негативни сценарио.

Овде је у обзир узета могућност да дође мањи број страних туриста него што је пројектовано (од 20 до 30 одсто), као и да њихова потрошња буде мања или већа (до 10 одсто).

У сценарију где би дошао очекивани број туриста, и ако би они потрошили 10 одсто више новца него што је пројектовано, додата вредност за економију Србије била би повећана са 9,1 на 9,38 милијарди евра, док би с друге стране, ако би потрошили 10 одсто мање новца, та корист пала на 8,74 милијарди.

У црном сценарију – да се појави 30 одсто мање страних туриста него што је планирано и да потроше 10 одсто мање новца – бруто додата вредност за економију Србије пала би са 9,1 на 7,87 милијарди евра.

Слично је и са радним местима, па би у најбољем сценарију број отворених радних места скочио са 359.000 на 372.956, док би у оном најцрњем пао на 308.103.

Сходно томе, мењао би се и приход државе од пореза, па би у најповољнијем случају (долазак очекиваног броја страних туриста и повећање њихове потрошње за 10 одсто), држава би приходовала четири милијарде евра, док би у најлошијем исходу, порески приходи од Експа пали на – 3,16 милијарди евра.

Да се не би догодили негативни сценарији и да би били остварени максимални економски ефекти, студија Луис Бергера даје низ препорука.

Предлаже се што веће ангажовање домаћих ресурса, односно да се што више ангажују домаћи извођачи и пружаоци услуга и то не само из Београда већ и из других региона Србије.

Када је реч о туризму, предлаже се ангажовање смештајних капацитета ван Београда и поспешивање туристичке потрошње ван главног града.

Такође, Луис Бергер сугерише да се појачају маркетиншке активности на привлачењу туриста из региона.

У циљу привлачења страних туриста саветује се и да се развија речни саобраћај, како би Србија привукла што више туриста преко Беча, Братиславе и Будимпеште.

Потребно је и да се ради на растерећењу притиска на хотеле, а препоручује се и већа институционална и оперативна подршка учесницима Експа односно њиховим павиљонима.

Када је реч о мерењу друштвеног утицаја Експа, из резултата студије се може видети да је било посматрано девет категорија и то здравље и добробит, културна размена и инклузија, образовање и развој вештина, образовање и оснаживање младих, институционално јачање капацитета, укљученост локалне заједнице и друштвени капитал, ангажовање волонтера.

Укупан друштвени утицај који ће Експо имати оцењен је оценом – 3,59 – на скали од један до пет.

Како је наведено, за еколошки утицај нема довољно података, а као највеће ограничење напоменут је недостатак података са саме локације.

У студији је наведено да би требало да се прикупљају подаци како би се анализирали не само стање животне средине и утицаји изградње Експа већ и утицај током самог догађаја, али и другорочни ефекти коришћења простора и инфраструктуре.

Због изостанка података препоручује се успостављање система мониторинга на локацији комплекса који би пратио квалитет воде, ваздуха, буке и климатских параметара.

Наведено је и да је потребно тај систем повезати са постојећим институционалним системима ради упоредивости података, а по питању ваздуха и буке спречити додатно оптерећење током изградње и функционисања комплекса.

Препоручено је о развијање интегрисаног приступа управљању атмосферским водама, прикупљању и испуштању, као и успостављање система управљања отпадом, материјалима и енергијом заснован на принципима циркуларности.

У студији је наведено како је потребно наставити са увођењем нискоугљеничних решења у области мобилности и унапређења јавног превоза.

Форбс Србија подсећа да је Louis Berger за посао израде студије изабран у септембру 2025. путем јавне набавке, а компанија је за овај посао плаћена 68,9 милиона динара са порезом.