Како промена прописа НБС утиче на калкулацију стамбеног кредита?

Поједине банке почеле су да нуде стамбене кредите са нижим учешћем, пошто је у суботу ступио на снагу нови пропис Народне банке Србије који дозвољава и минимално учешће од 10 одсто, за разлику од досадашњих 20 процената. Тако је једна банка на свом сајту већ истакла понуду за стамбени зајам уз учешће од минимум 10 одсто купопродајне вредности непокретности.

Камата је за прву годину фиксна и износи 2,9 одсто годишње за кредите осигуране код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), односно 3,6 одсто за кредите који нису осигурани код НКОСК-а. Након годину дана камата је променљива и рачуна се као збир шестомесечног еурибора и фиксне марже која износи 2,9 одсто, односно 3,6 одсто на годишњем нивоу.

Друге банке још преиспитују своју кредитну политику, па тако, на пример, до краја јуна важи једна специјална понуда, за стамбени кредит са каматном стопом од 2,75 одсто плус тромесечни еурибор, у зависности од врсте одабраног зајма.

Ипак, камате на стамбене кредите на српском тржишту тренутно се крећу углавном између 2,9 и 4,5 одсто, плус тромесечни/шестомесечни еурибор, мада има и банака које своје каматне стопе држе на 5,5 процената.

То, на пример, значи да би вам у најповољнијем случају, ако купујете стан вредан 60.000 евра и узимате кредит са каматом од 2,9 одсто и роком отплате од 20 године, месечна рата износила нешто мање од 300 евра. Наравно, морате најпре да спремите бар 6.000 евра за учешће.Ако бисте одлучили да зајам отплаћујете 25 година, месечно бисте издвајали око 250 евра.

С друге стране, ако бисте, због неких других погодности, прихватили понуду банке са каматом од 3,5 одсто на 20 година, рата би вам износила око 315 евра.

Оно што би за будуће купце станова могло да буде утешно је што познаваоци прилика на тржишту сматрају да се остали услови за добијање стамбених зајмова, попут камата или рока отплате, ипак неће значајно мењати, односно погоршавати.

Чак напротив, због мање тражње и страха грађана од задуживања могло би да се деси да каматне стопе буду и нешто повољније, пошто ће конкуренција натерати банке да се разним погодностима боре за клијенте.

Са 10 на 20 одсто учешће за куповину стана повећано је у мају 2011. године, када је НБС донела одлуку о подизању лимита, а у склопу мера за очување стабилности финансијског система. До првих нових промена учешћа, додуше незванично и у складу са политиком банака, почело је да долази почетком априла ове године. Поједине банке су клијентима, које су узимале за ризичније, почеле да наплаћују учешће и до 30 одсто.