Која занимања доносе шестоцифрену зараду у Србији

Разлике у примањима запослених у појединим делатностима у Србији и даље су велике, па најновији подаци Републичког завода за статистику показују да су фебруарске нето плате запослених на поправци рачунара и других предмета за личну и употребу у домаћинству које су у просеку износиле нешто више од 48.000 динара, пет пута мање од програмера који су у фебруару просечно зарадили по 247.417 динара.

Нето просек свих запослених у земљи за овај месец је износио 81.359 динара, а примањима већим од ове суме, могли су се похвалити запослени у рударству са просеком од 114.766 динара, где су убедљиво највише примали ангажовани у сектору експлоатације сирове нафте и природног гаса, чија су фебруарска примања била већа од 200.000 динара.

Шестоцифрен просек остварили су и запослени у снабдевању струјом и гасом – 103.456 динара, затим у финансијском и осигуравајућем сектору, 115.524 динара.

Убедљиво највећи просек, 192.520 динара забележен је у делатности коју статистичари воде као информисање и комуникације где рекорд држе већ поменути програмери са платама већим од 2.000 евра.

На другој страни листе, где се налазе они са примањима испод просека, су запослени у пољопривреди, шумарству и водопривреди који су у фебруару у просеку зарадили по 65.597 динара, у трговини, 68.262, саобраћају 67.296, пословању некретнинама 74.640, образовању 74.464 динара.

И прерађивачка индустрија је у фебруару забележила просек мањи од републичког, 69.351 динар, с тим што су разлике у овом широком сектору велике, па су запослени у производњи кокса и деривата нафте остварили просек од 172.311 динара а они у преради дрвета 46.881 динар.