Крај рецесије или слом долара?

Долар је у невољи. То је јасно, а било је то тачно већ и дуже времена.

„Зелембаћ“ је дуго био угаоник светског економског система. У периоду после рата у Вијетнаму и нафтних криза које су довеле до инфлације, није се могла одржавати вредност долара у односу на остале валуте, па су остале државе одустале од индексирања курса својих валута према америчкој. Па ипак, широм света су државе наставиле да користе свемоћни долар за своје резерве. Те резерве су пружале подршку сопственој валути и држави. То су били штедни рачуни са којих се у временима нужде могао узимати новац. Ако би цена нафте нагло скочила, ако би жетва била слаба, или ако би повериоци захтевали повраћај дуга – ту би била та маса новца која би се могла употребити.

Постојало је дуготрајно поверење у долар, што се још и повећало када је тадашњи председник Федералних резерви [америчке централне банке] Пол Волкер (Paul Volcker) снизио инфлацију почетком 80-их година. Долар је био добар „шпајз за вредности“. А и то што су и остали били вољни да држе америчке доларе, била је велика предност по САД – могле су јефтино позајмљивати у иностранству.

Како би се осигурао положај долара, до 90-их година Америка се званично држала политике јаког долара. Говори ондашњег министра финансија Роберта Рубина потврђивали су нашу одлучност да се вредност долара одржава. И – током великог дела тог периода, долар је заиста био „јак“. Али, то је имало мало везе са тим говорима, мада ми се понекад чини да је не само министар финансија тако мислио, него и да су и финансијска тржишта била тог мишљења.

Током последњих осам година, дивљење долару све је више опадало. Вредност му је била нестабилна. Остали део света је гледао како се САД рву са неуспешним ратом и све већим буџетским дефицитом, па су они који су имали велике доларске резерве почели да их смањују (или да их повећавају у мањој мери но што би то иначе чинили). Све то је вршило притисак на снижавање вредности долара. И, тако су започели први знаци зачараног круга. Поуздавање у снагу долара је било све рискантније и рискантније. Растући амерички дефицит и све веће надувавање биланса Федералних резерви чине да су многи забринути да ће то за последицу имати инфлацију, а то ће поткопати привлачност америчке монете на дуже време.

У овом чланку покушавам да објасним зашто је долар у неприлици, али ћу и запитати да ли треба да се бринемо? Шта су последице тога? Наговестићу да је то, највећим делом, и за већину Американаца вероватно и добра ствар. Ипак, подешавање на нижу вредност долара неће бити баш тако лако. Једна од последица – а то се већ и догађа – јесте гужва око система доларских резерви. Ја се залажем за то да би прелаз на глобални резервни систем био добар како за САД, тако и за свет.

Током кратког периода од осам година, ранији председник Џорџ В. Буш удвостручио је национални дуг САД (уз скоро никакве позитивне резултате – осим уништене економије). Слика постаје још мрачнија, јер се очекује да ће (и то по оптимистичком сценарију) у следећој декади дуг да се још удвостручи.

Однос америчког дуговања према сопственом БНП је на узлазној косини повећања: од 40,8% у 2008. години на 70% (или и више) до 2019. године – а ако се висина интереса врати на нешто нормалнији ниво, са садашњег од 0,0 – 0, 25%, на – рецимо, 5-6% то би значило да би коштање плаћања интереса на дуговања појела знатан део пореских прихода (20%, или и више) – осим у случају ако би се повисили порези. Коштање финансирања програма за помоћ остарелој генерацији рођеној 60-их година [„baby boomers“] само ће још више повећати оптерећење буџета.

Наставак на: http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/primice-se-smrt-dolara.html

* * *

Прелиминарни подаци показују раст америчке привреде

Крај рецесије у САД?

Привреда САД је у трећем кварталу незванично изашла из рецесије, остваривши раст први пут за годину дана, показали су данас објављени прелиминарни подаци америчког министарства трговине.

Амерички бруто домаћи производ (БДП) је у периоду између јула и септембра повећан 3,5 одсто у односу на исто раздобље лане, што је премашило очекивања многих економиста који су прогнозирали раст од 3,3 одсто, пренеле су агенције. Амерички БДП је у другом тромесечју забележио пад од 0,7 процената.

Раст америчке привреде у трећем кварталу био је највећи за последње две године и тај показатељ, по мишљењу стручњака, говори да је та највећа светска привреда на путу изласка из рецесије у коју је склизнула крајем 2007.

Постоје, међутим, сумње у одрживост таквог раста, с обзиром на то да је он, углавном, резултат владиних улагања у економију која се мере милијардама долара. Упркос економском опоравку, америчко тржиште рада је и даље слабо, што потврђују данашни подаци америчког министарства рада који говоре да је број нових захтева за надокнаде за незапослене прошле седмице први пут смањен мање него што се очекивало - за 1.000, на сезонски прилагођених 530.000. Аналитичари су прогнозирали веће смањење, на 521.000 нових захтева. Економисти с пажњом прате податке о захтевима који се подносе по први пут јер се они сматрају мерилом за отпуштања с посла и за вољност компанија да запошљавају нове раднике.

У међувремену је укупан број Американаца који примају надокнаде за незапослене знатно смањен - за 148.000, на 5,8 милиона, што представља већи пад него што се очекивало.

Када се узму у обзир и федерални програми ванредне помоћи, укупан број незапослених у САД који примају неки вид помоћи смањен је за око 105.000, на 8,9 милиона, у седмици закључно са 10. октобром, за коју постоје последњи расположиви подаци. Велики број незапослених који примају надокнаде говори да они који су остали без посла тешко налазе нова радна места. Стопа незапослености у САД достигла је у септембру ниво од 9,8 одсто, највиши од 1983. године.

http://www.blic.rs/svet.php?id=118109