ММФ упозорава да би Србија могла да остане без петине радне снаге у наредних 30 година

Драматично смањење радне снаге. Земље региона суочиће се са тим проблемом у наредних тридесет година - то је последње упозорење које стиже из Међународног монетарног фонда, чије истраживање показује да ће сваки четврти радник у региону "нестати" услед миграција или због старења.

Иако Србија већ сада има миграције радника, према прогнозама ММФ-а, ризик који следи до 2050. ће знатно пореметити домаће тржиште рада.

"Међународни монетарни фонд је предвидео да ће Бугарска, Летонија, Пољска и Украјина забележити највећи пад радне снаге и то већи од 30 одсто, у наредних 30 година, док би у Србији радна снага могла да падне за 20 процената. Ипак, из ММФ-а уверавају да решења постоје, а само нека која наводе су подизање старосне границе за пензионисање, охрабривање жена и старијих радника за улазак на тржиште рада и технолошки напредак".

 Да је сценарио о ком говори ММФ у потпуности известан, за Н1 каже аналитичарка Центра за истраживање јавних политика Тања Јакоби. Наводи да одлив радне снаге сада није присутан само у високостручном, већ и код средњестручног кадра. Већа права радника види као једно од решења.

"Један од разлога је слаба привреда, други разлог је што су код нас услови рада такви какви јесу - људи просто не желе да раде у оваквим радним односима где се не води рачуна о правима радника и где немате достојанствени рад. Једна од мера, ако гледамо системски, била би то да се побољша функција државе у том делу поштовања Закона о раду, макар оваквог какав имамо, који није баш добар и на страни радника", наводи Јакоби.

А да ли би, како то ММФ предлаже, подизање старосне границе за пензионисање у Србији ублажило тај драматичан пад радне снаге? У Фискалном савету сматрају да такав корак није неопходан.

"Са становишта одрживости пензионог система, сада нема потребе за продужавањем година за одлазак у пензију. Ми смо свој домаћи задатак обавили када смо усвојили нове измене и сада само треба истрајати на донетим мерама. С друге стране, могућа су подешавања у смислу флексибилности, али не под обавезно. То би значило да грађани након пензионисања могу да обављају додатне послове, наравно уколико то желе и уколико за њиховим радом постоји потреба", каже Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.

Стручњаци из ММФ-а наводе да ће земље централне и источне Европе потенцијално увозити радну снагу. Колико је ситуација алармантна, говоре и подаци да је Србију за скоро две деценије напустило око 650.000 људи.

Маја Ђурић, Н1 Србија