Процена НБС: Кумулативни привредни раст у последње четири године 12 одсто

У саопштењу се наводи да су раст увоза машина и опреме и веће увезене количине нафте и гаса имали кључни утицај на већи робни увоз и повећање текућег дефицита у последње две године, који се према оцени НБС и даље налази на нивоу који је "више него одржив" и у потпуности је покривен страним директним инвестицијама.

Народна банка је навела да је посебно важно да модел привредног раста базиран на извозно оријентисаној прерађивачкој инфустрији и грађевинарству носи и већу потрошњу енергената, као и веће потребе за различитим сировинама и неопходном опремом.

У саопштењу се додаје да је поред увоза нафте и гаса, на повећање текућег дефицита и претходне и ове године утицао раст цене нафте на светском тржишту.

Како се прецизира, у првих десет месеци ове године око 88 одсто текућег дефицита односио се на дефицит у спољнотрговинској размени нафте, деривата и гаса.

Према проценама НБС, ефекат раста светске цене нафте на повећање текућег дефицита у Србији у 2017. години износио је око 0,6 одсто БДП, а ове године требало да износи 0,7 одсто, и то је један од главних разлога због чега би текући дефицит у 2018. могао бити већи од пројектованих 5,2 одсто БДП.

Истиче се, међутим, да је велики део остварених и планираних инвестиција усмерен у извозно оријентисане секторе, због чега у наредним годинама треба очекивати убрзање раста извоза и постепено кретање дефицита текућег рачуна ка нивоу од четири одсто бруто домаћег производа.

Народна банка навела је да су кључни допринос економском расту дали прерађивачка индустрија, грађевинарство и услуге претежно приватног сектора.

У саопштењу се истиче да је формална запосленост у прерађивачкој индустрији повећана за око 20 одсто, а обим производње у тој грани виши је за 22 одсто, док је извоз увећан за око 50 процената.

Наводи се да је сектор грађевинарства у периоду од 2015. до 2017. растао по просечној годишњој стопи од око 10 одсто.

У саопштењу се додаје да је најзначајнији допринос расту дао инвестициони циклус који је почео 2015. године, при чему је кумулативни раст инвестиција у основна средства за четири године износио више од 30 одсто.