Нишки хотели на продају: Србијатурист пример вишегодишњег неразумевања

Власник своју имовину може да прода коме хоће, рекао је Перишић одговарајући на питање да ли локланој власти смета затворени Хотел „Амбасадор“ у центру града, као и некадашња Робна кућа „Београд“, објекат који је сада у власништву Верано групацији.

Перишић је рекао да то смета и подсетио да су то били објекти који су били „знак за распознавање Ниша и симболи града“.

Градоначелник је потврдио да је Илић недавно продао Хотел „Парк“ који се налази у близини Градске куће.

Градски већник Михајло Здравковић рекао је Танјугу да власник редовно измирује све дажбине према локалној самоуправи.

На продаји су хотели „Наис“, „Амбасадор“, „Гранд“, „Озрен“, „Партизан“, земљиште, ресторан Озрен, или сабрано, више од 500 соба, конференцијске сале, ресторани, или, око 36.000 квадратних метара простора, више од 30 хектара земљишта, све то за преко 15 милиона евра у коју није урачуната цена Хотела „Гранд“ уз који се налази напомена „цена по упиту“.

На продаји је и Хотел „Парк“ у Руми уз који такође стоји да је цена „по упиту“.

Илић је пре раскида приватизације продао Мотел „Медијану“ са око четири хектара земљишта између Ниша и Нишке бање, као и Хотел „Србију“ у Нишкој бањи.

Пре приватизације тог предузећа 2003. године располагало се са шест хотела, два мотела и 34 хектара грађевинског земљишта, сви објекти су били у функцији, стално су истицали радници у захтевима за раскид приватизације указујући на намеру власника да распрода ту имовину.

Илић, бизнисмен из САД српског порекла, председник је компаније Униwорлд холдингс Лтд. и оснивач фирме Редwоод. д.о.о са седиштем у Руми који је купио „Србијатурист“ 2003. године за 1,1 милион долара са оабавезом инвестирања девет милиона долара у року од три године. Али, то је био само почетак заплета о овом нишком туристичко-угоститељском гиганту.

Уговор о приватизацији „Србијатуриста“ поништен је половином 2006. године, а претходио му је осмомесечни штрајк радника.

Илић је потражио правду пред Привредном арбитражном комором у Паризу и добио спор маја 2011. године. Илић је најмање два пута током трајања спора предлагао поравнање, али су његови предлози одбијени.

Тадашњи заступник капитала туристичко-угоститељског предузећа „Србијатурист“ Томислав Милановић рекао је да у том предузећу нису очекивали да ће Међународно арбитражно веће донети одлуку у корист Србе Илића с којим је раскинут уговор о приватизацији.
„Затечени смо оваквом одлуком и верујем да ће Агенција за приватизацију искористити сва правна средства“, казао је тада Милановић Тањугу.

Агенција за приватизацију је оклевала да призна ту одлуку, па се умешала америчка влада. Илићу је „Србијатурист“ враћен априла 2012. године.

Започету, па прекинуту обнову и реновирање Хотела „Ниш“, Илић је наставио и завршио крајем 2013. отворивши Хотел „Гранд“ са четири звездице у који је, како је изјавио, уложио седам милиона евра.
Илић се преко локалне штампе пожалио јавности на судску власт на основу чијих одлука је морао да исплати радницима заостале плате и разлуку у платама из периода када није био власник и док је водио спор за повраћај имовине.

Илић је у писму судској власти и јавности тврдио да је штета по том основу, у исплатама и опреми која је продата у поступцима принудног извршења, износила око 15 милиона евра што би могла бити „кап која је прелила чашу“.

Према Илићевим тврдњама, од априла 2012. у „Србијатурист“ је уложио девет милиона долалара, а према одлуци Арбитражног суда био је у обавези да уложи 3,4 милиона долара.

Хотели су затворени и не раде, осим Хотела „Гранд“. „Наис“ је раније био познато одмориште за Турке који су били на пропутовању кроз нашу земљу.У „Наису“ је била отворена молитвена соба, долазила је турска штампа, лист „Хуријет“ је имао преко лета дописника из „Наиса“.

У хотелима „Србијатуриста“ сада ни радника, ни туриста.