Кукуруз за огрев

Због ниске откупне цене, пољопривредници у Србији ће кукуруз највероватније користити првенствено за огрев.

Док се у Америци претпоставља да ће ове године бити произведено више биоетанола из кукуруза, који је замена за бензин, него иједне претходне, српски пољопривредници захваљујући ниским откупним ценама пољопривредних производа налазе нове начине да спасу планету додатне емисије угљен диоксида из фосилних горива. Нажалост, немају много избора.

Секула Перин из Елемира је закључио да му је због цене кукуруза од 110 евра по тони, исплативије да га ложи уместо дрва, него да га прода. Клип кукуруза је по калоричној вредности боље гориво и од дрвета и од лигнита.

“Проблем је, пласман је никакав, ником не треба, нико није заинтересован. Жижак, лептир и топлота га једу.Треба да се ставља нов, међутим, не знамо шта ћемо са старим. Мислим да га продам, ето, тако да га ложим за грејање и да га продам, можда ће се неко наћи да му треба“, пожалио се Перин.

Разлог због којег је цена кукурза тако ниска у Србији су велики вишкови од прошле године. Вишкови су настали због продужетка забране извоза житарица у фебруару, због чега кукуруз није могао да се извезе и истовремено смањења тражње на домаћем тржишту због драстичног смањења сточног фонда, нарочито у централној Србији.

“Па, у сваком случају, ја сам већ и напоменуо да је то првенствено, по мени, одлука владе која није пустила слободан извоз у фебруару месецу да би тај исти кукуруз завршио на светском тржишту преко 200 евра, већ су једноставно стопирали из само њима разумљивих разлога и једноставно десило се оно што се десило да кукуруз падне буквално на осам центи, односно 10 динара“, сматра директор задруге у Чуругу Стеван Милин.

Највећи проблем пољопривредника је где сместити нови род кукуруза, уз остатке прошлогодишњег. Мада Србија има вишак смештајних капацитета, после приватизације силоса пре неколико година нови власници желе да откупљују јефтино житарице у жетви и да их продају када им скочи цена.

“Ми смо принуђени да предајемо тамо у складиштење и да чекамо шта Бог да, односно да зависмо од воље пар људи који сад тренутно руководе овом државом, пошто не видим да држава има неки интерес у томе да заштити пољопривреднике, на адведкватан начин да лагерује (кукуруз), да пољопривредник може да га прода кад код хоће, односно кад је берзанска цена, јер та берзанска цена одступа страховито пуно“, објашњава Славко Видрић, пољопривредник из Елемира.

На Париској берзи се за кукуруз ове недеље плаћало 160 евра по тони. За неколико месеци, после жетве, та ће цена вероватно бити и код нас.

Ситуација није баш сјајна за српске пољопривреднике, за шта највећу кривицу сноси Влада Републике Србије, која је забранила извоз у фебруару.