Приноси у Немачкој већи три пута

Српска и немачка пољопривреда се разликују и биће потребно доста труда да би се Србија по приносима приближила немачким, сматрају аграрни стручњаци.

Група српских пољопривредника и пољопривредних инжењера после обиласка области Северне Рајне. Лутер Бојтас, пољопривредник из околине Келна захваљујући савременој механизацији сам обрађује 200 хектара земље, што је преко десет пута више од величине просецног газинства у Војводини.

Један хектар земље у регији Северна Рајна - Вестфалија кошта 50.000 евра, што је десет пута скупље него у Србији. Али, оно што је најдрастичнија разлика у односу на Србију су приноси. На пример, принос пшенице је скоро три пута већи него у Србији.

“Просечан принос жита који остварујем је око 10 тона по хектару, репе око 80 тона и јечма око 9 тона по хектару”, каже Летер Бојтас, пољопривредник из области Северна Рајна.

Али, уз веће приносе него у Србији, Лутер Бојтас има 290 евра субвенција по хектару за пшеницу и 400 евра субвенције за шећерну репу, кредити су вишеструко јефтинији него у Србији а о складиштењу својих производа, за разлику од наших пољопривредника, не мора да брине. Тако на пример има на располагању подно складиште за јечам, у које се упумпа ваздух како би се влага стално задржала на истом нивоу.

“Најбоље би било да нема субвенција него да добијемо праву цену за свој производ. Иако су пољопривредници релативно богати и даље морају да траже новац од државе”, каже Бојтас.

Приноси који се остварују у региону Северне Рајне су делом и захваљујући влажној клими, па због тога вегетација траје дуже – али углавном због примењене пуне агротехнике, количине минералних ђубрива и хемијских третмана фунгицидима који се код нас од почетка деведесетих ретко раде.

“Фунгициди се у Србији користе на малим површинама, сви који су то пробали видели су да имају веће приносе, али нема пара”, каже Зоран Томашев, инжењер заштите биља.

Пољопривреници у Србији знају како могу да добију максимум из наше земље, међутим највећи проблеме је недостатак новца због чега не могу да купе довољне количине ђубрива и хемијских средстава. Због тога у комбинацији са различитим притисцима да што пре продају принос, којима су изложени - не могу остваре веће приносе и не могу да зараде више новца. И тако у спирали због које су просечни приноси у Србији 2010. мањи него 1980. године.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=19&nav_category=9&nav_id=372040