Руска неискреност - не желе да продају НИС

Финансијски аналитичар Владан Павловић рекао је за РТС да потенцијални купац НИС-а из Емирата и не постоји, односно верује да ће рафинерија ускоро престати да ради. С друге стране, верује да ће нафтних деривата бити и у наредним месецима, захваљујући појачаном увозу.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ АМЕРИЧКОГ МИРОВНОГ ПЛАНА ЗА УКРАЈИНУ МЕЊА СИТУАЦИЈУ

Говорећи о потенцијалним преговорима између Русије и евентуалних купаца Нафтне индустрије Србије из Уједињених Арапских Емирата, финансијски аналитичар Владан Павловић сматра да никаквих преговора уопште и нема.

„Пођимо од тога како су се ове вести појављивале једна за другом. Прво се у игру наводно укључио АДНОЦ и Абу Даби. Ко прати глобалне финансијске токове зна да је Абу Даби нови глобални центар руског капитала преко којег се обављају све међународне трансакције. Русија је вероватно покушала сама себи да прода НИС преко руског ентитета који је тамо основан. То неће проћи испод радара ОФАК-а (Канцеларији за контролу страних средстава). Зато је Србија заобиђена у трансакцији и не нуди јој се право прече куповине. Руси уопште немају намеру да продају НИС. Не очекујем добијање дозволе од ОФАК-а“, каже Павловић.

Тврди да званична Москва нема никаквог интереса да жури са продајом НИС-а, нити да компанију уопште продаје.

„Од синоћ постоји нови мировни план Сједињених Америчких Држава за Украјину, где фактички Вашингтон, Кијев и Европска унија признају много тога што иде у корист Русије. Стога сам убеђен да нема ни говора о продаји и да ће ускоро бити саопштено да лиценца није добијена. Тако тумачим и ванредне састанке владе – вероватно се разговара са удружењима нафтних компанија на томе да се види како да се увезе још више деривата, а да ће се ово питање НИС-а решавати када се Русији буду укинуле санкције. Највећа је штета што рафинерија у Панчеву за то време неће радити, укључујући и Петрохемију“, указује саговорник Јутарњег програма Радио-телевизије Србије.

НИКО НЕЋЕ КУПИТИ НИС БЕЗ ГАРАНЦИЈЕ ДА ЋЕ САНКЦИЈЕ БИТИ УКИНУТЕ НАКОН ПРОДАЈЕ

Павловић истиче да је проблем у томе што ниједна банка не жели да сарађује са компанијом која је под америчком санкцијама због бојазни од секундарних санкција, што је у форми упозорења већ предочено и Народној банци Србије.

„Ниједан озбиљан фонд и компанија неће куповати такву компанију док не добије гаранцију да санкције неће важити после продаје. Ми такве гаранције Америке још увек немамо. Зашто би ико улагао у тако ризичну инвестицију. С друге стране, ако Вашингтон заиста буде тражио да новац од евентуалне продаје НИС-а заиста остане замрзнут све до краја санкција, онда Русија неће пристати на продају“, објашњава Павловић.

Наглашава да се једино Београду жури у овој ситуацији, али подвлачи да не види економску логику према којој би Русија продала НИС.

„Ако желе да извуку највећу цену, пристали би да НИС продају Србији. Уосталом, постоји право прече куповине које очигледно нико не поштује. Неко је погрешно разумео намере Кремља – они немају интерес да продају компанију. Да је било какава намера постојала, до сада је било много шанси да се тако нешто спроведе“, наводи саговорник.

РЕЗЕРВЕ ЋЕ ИЗДРЖАТИ НАРЕДНА 2-3 МЕСЕЦА

Павловић каже да Србија већ увози око 30 одсто нафтних деривата и да је могуће да се повећају количине од истих добављача у наредном периоду.

„Удружења нафтних деривата морају да знају тачне количине. Ако рафинерија престане да ради, а ја мислим да ће се то догодити, фалиће нам око 140.000 тона – што је око 3.500 цистерни или 160 цистерни више на дневном нивоу“, објашњава финансијски аналитичар.

Тврди да Србија има и одређене резерве са којима би могла да издржи још два или три месеца.

„У том смислу, имаћемо довољно деривата, само ћемо увозити. Имате и земље у окружењу које немају рафинерије, па имају нафтних деривата и ти деривати су јефтинији неколико пута него код нас“, закључује Павловић у разговору за Радио-телевизију Србије.

Мишљење Народне банке Србије о ризицима

Народна банка размотрила је два могућа правца развоја догађаја: основни сценарио, који подразумева брзо проналажење решења, и алтернативни, који моделира последице могућих ограничења у производњи и извозу због санкција, пише Недељник.
 
Алтернативни сценарио и могући ризици
 
Међутим, НБС је припремила и алтернативни сценарио који анализира последице уколико се не пронађе прихватљиво решење.
 
Овај сценарио указује на ризик да би привредни раст у 2026. години могао бити нижи од пројектованог. Главни проблем лежи у томе што је, како је наведено у анализи централне банке, "ступањем на снагу санкција онемогућен увоз сирове нафте путем нафтовода Јанаф", што би, у случају дужег прекида, имало директне последице.
 
У извештају се истиче да би се такав исход "одразио на активност у прерађивачкој индустрији, с обзиром на то нафтна индустрија чини значајан део прерађивачке индустрије (око седам одсто)".
 
Негативни ефекти прелили би се на укупан привредни раст и спољнотрговински биланс. У том случају, због ограничења у производњи и извозу, раст БДП-а у 2026. години био нижи него у основном сценарију и износио три одсто, то би се одразило и на дефицит текућег рачуна платног биланса, који би у том случају износио преко шест одсто БДП-а".
 
Последице по инфлацију
 
У алтернативном сценарију, последице би се осетиле и на нивоу цена, а потреба да се недостатак домаће производње надомести увозом деривата довела би до виших трошкова.
 
У извештају се процењује да би се "повећан увоз нафтних деривата, уз раст произвођачке цене по основу већих логистичких трошкова, вероватно одразио на нешто вишу инфлацију него у основном сценарију".
 
Према рачуници НБС, "ако би се цена горива повећала за 10 одсто, то би за последицу имало директан ефекат на вишу инфлацију за око 0,6 процентних поена него у основном сценарију". Недељник подсећа да се у основном инфлација креће око четири одсто, што значи да би у алтернативном сценарију порасла на 4,6 одсто.
 
Ипак, извештај указује и на факторе који би могли ублажити овај удар.
 
Смањена привредна активност значила би и мањи расположиви доходак, што би делимично компензовало инфлаторне притиске кроз смањење тражње. Због тога се процењује да би коначан ефекат износио око 0,5 процентних поена. Као додатна олакшавајућа околност наводи се да је "могуће и ублажавање ових ефеката, с обзиром на то да држава може привремено да смањи акцизе на гориво", што је пракса која је већ примењивана у прошлости.