Силоси пуни, а извоз слаб – колика ће бити цена новог рода пшенице

Сунчица Савовић каже за РТС да се кретање цена житарица на берзама мења зависно од ситуације на фронту у Украјини, напомињући да то нема утицаја на нас, јер Србија производи много више од својих потреба.

Сматра да нема потребе да се извоз ограничава, будући да се у конкурентским земљама из окружења као што су Румунија, Бугарске и Мађарска, он одвија несметано.

Указује на то да је чак и роба из Украјине месец дана по почетку рата почела да се извози преко румунске луке Констанца, одакле одлазе и житарице из Србије.

Савовићева наводи да је било проблема са недостатком падавина на северу Бачке, мање у београдском региону и Банату. Принос се очекује у распону од 4,8 до 5,2 тоне по хектару, укупно од три до 3,2 милиона тона пшенице, додаје председница Удружења "Жита Србије".

Говорећи о откупној цени пшенице, Савовићева указује на то да се она формира према извозној цени и додаје да још није позната судбина јулске квоте.

Много је непознаница, каже Савовићева – да ли ће квота остати на нивоу од 220.000 тона, за коју количину ће бити предати захтеви за извоз, да ли ће бити спајање месечних квота у тромесечне што би, сматра, створило оптималне услове за извоз.

Каже да се прошле недеље нова пшеница продавала за 38,5 динара по килограму без ПДВ-а, али да није било куповине.

Пад тражње и проблеми са логистиком

Наглашава да извоз тече веома споро, поред пада цена на светском тржишту, велики су проблеми са логистиком, а није било ни тражње.

"Силоси су пуни пешнице и кукуруза, а ускоро пристиже и нови јечам са њива. Мешање старог и новог рода пшенице ствара идеалне услове за појаву штеточина", упозорава Савовићева.

Наводи да су залихе житарица велике – у складиштима 1. јуна је било 700.000 тона пшенице и 830.000 тона кукуруза, рафинисаног и нерафинисаног уља око 45.000 тона. Род сункоцкерта ће бити добар, 75.000 тона, што је еквивалент од 300.000 тона уља, а у Србији се троши 80–100.000 тона, каже Савовићева.

Додаје да Дирекција (за робне резерве) купује одређене количине пшенице и скоро увек је понуђена цена била изнад тржишне, али да је ту понуду могао да испрати мали број произвођача. "Уколико држава жели да утиче на тржишну цену, морала би да откупи стотине хиљада тона, а за само 100.000 тона држави би сада било потребно 39 милиона евра".

Шта би донеле тромесечне квоте

Због великог проблема са извозном логистиком (недостатак баржи, вагона за расути терет, маневарских локомотива), "Жита Србије" предлажу спајање квота из месечних у тромесечне како би се организовала логистика.

Према њеним речима, тиме би се омогућио прилив финансија, будући да је ликвидност веома мала јер је новац заробљен у роби.

Каже да је цену јулске пшенице незахвално прогнозирати. Подношење захтева за издавање извозних дозвола почиње тек у понедељак и трајаће до петка. Уз помоћ ресорног министарства сазнаћемо да ли ће се месечане квоте моћи претворити у тромесечне и у зависност од услова за извоз формираће се та цена, а од тога ће зависити и откупна цена, закључује Савовићева.