Закон о изградњи не гарантује брже издавање грађевинских дозвола

Београд, 12. децембар 2013. - Нацрт закона о уређењу простора и изградњи не гарантује брже издавање грађевинских дозвола јер није усаглашен са секторским законима који регулишу рад јавних предузећа и других носилаца јавних овлашћења што ће представљати значајну кочницу у примени, показала је анализа Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Секторски закони (о енергетици, шумама, водама, путевима итд.) сачуваће јавним предузећима право одлучивања у процесу одобравања грађевинске дозволе, што је и до сада представљало највеће уско грло система због којег Србија има једну од најкомпликованијих и најдужих процедура у свету. НАЛЕД сматра да је кроз усаглашавање ових закона са нацртом закона о УПИ било неопходно како би се омогућило спровођење новог закона.

Јавна расправа о нацрту завршава се данас, а оно што је такође проблематично јесу ситуације у којима локалне самоуправе немају усвојене планове детаљне регулације. Ни нови закон неће дозвољавати градњу по генералном урбанистичком плану што значи да ће инвеститори и даље морати да чекају да градови и општине усвоје ПДР. Због тога, НАЛЕД предлаже да се пронађе алтернативно решење у случајевима када локалне самоуправе немају новца за израду планова јер ће велики број парцела широм Србије и наредних година бити „закључан" за добијање грађевинске дозволе и градњу.

За локалне самоуправе велики проблем представљаће и одредба која омогућава ресорном министру да пропише максимални износ накнаде за уређивање градског грађевинског земљишта. Не само да се задире у један од важних прихода локалног нивоа власти већ ће таква пракса довести инвеститоре у неизвесну ситуацију док чекају на одлуку министра.

Корак уназад закон о УПИ представља за телекомуникационе компаније, пре свега оператере мобилне телефоније. Иако им Закон о планирању и изградњи омогућава олакшану градњу, нови пропис укинуће неке од погодности (за део објеката убудуће ће морати да траже грађевинску дозволу и израђују додатну документацију) што ће отежати и смањити инвестиције у телекомуникациону мрежу.

Интересантно је да и овај закон продужава „животни век" печату јер захтева оверу докумената иако је употреба печата укинута Законом о привредним друштвима.

Такође, НАЛЕД сматра веома проблематичним то што поново ни за један подзаконски акт није предвиђен рок до када ће бити донет. Подсећамо да, према НАЛЕД-овом Барометру прописа, Закон о планирању и изградњи држи неславни рекорд јер девет подзаконских аката који прате тај пропис нису донети ни 1.370 дана након истека прописаног рока.

Увести електронско подношење захтева

Иако нацрт закона сугерише надлежнима да користе савремену информациону технологију, не предвиђа се увођење информационог система за електронско праћење тока сваког захтева за грађевинску дозволу. НАЛЕД оцењује да би се увођењем оваквог електронског система омогућило спровођење закона. Такав систем једини нуди сигурност да ће рад институција укључених у процес издавања дозвола бити транспарентан, омогућио би бољу контролу јер би се јасно видело ко кочи процес и самим тим би спречио корупцију. НАЛЕД предлаже и да, ради смањења бирократије и остваривања уштеда, на нивоу државе за све буде уведен јединствени систем обавезног електронског подношења захтева за дозволу. Такав систем у јуну је почела да примењује Македонија што ће им на следећој Доинг бусинесс листи значајно поправити позицију.

Проблематична јавна расправа

НАЛЕД истиче да је за овако важан системски закон била потребна дужа јавна расправа. Интересантно је да је Министарство грађевинарства и урбанизма у октобру на свој интернет сајт поставило прву верзију нацрта, да би је крајем новембра заменило другом са потпуно измењеним редоследом чланова и делимично измењеним текстом што је успорило јавну расправу. Привредници и општине морали су због тога изнова да анализирају закон, а многи су, неприметивши промену, слали примедбе на погрешне чланове. С друге стране, Министарство није желело да продужи јавну расправу јер се инсистира на идеји да закон буде усвојен до краја године.

Анализа НАЛЕД-а показује да је нацрт правно-технички несређен што ствара пуно недоумица код привреде и локалних самоуправа у тумачењу одредби и брине могућност да њихови коментари неће бити прихваћени. НАЛЕД апелује на Владу Србије да усвоји објективне примедбе, као и да одложи примену закона од три до шест месеци како би биле отклоњене све недоумице око примене.