Zakon o izgradnji ne garantuje brže izdavanje građevinskih dozvola

Beograd, 12. decembar 2013. - Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji ne garantuje brže izdavanje građevinskih dozvola jer nije usaglašen sa sektorskim zakonima koji regulišu rad javnih preduzeća i drugih nosilaca javnih ovlašćenja što će predstavljati značajnu kočnicu u primeni, pokazala je analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Sektorski zakoni (o energetici, šumama, vodama, putevima itd.) sačuvaće javnim preduzećima pravo odlučivanja u procesu odobravanja građevinske dozvole, što je i do sada predstavljalo najveće usko grlo sistema zbog kojeg Srbija ima jednu od najkomplikovanijih i najdužih procedura u svetu. NALED smatra da je kroz usaglašavanje ovih zakona sa nacrtom zakona o UPI bilo neophodno kako bi se omogućilo sprovođenje novog zakona.

Javna rasprava o nacrtu završava se danas, a ono što je takođe problematično jesu situacije u kojima lokalne samouprave nemaju usvojene planove detaljne regulacije. Ni novi zakon neće dozvoljavati gradnju po generalnom urbanističkom planu što znači da će investitori i dalje morati da čekaju da gradovi i opštine usvoje PDR. Zbog toga, NALED predlaže da se pronađe alternativno rešenje u slučajevima kada lokalne samouprave nemaju novca za izradu planova jer će veliki broj parcela širom Srbije i narednih godina biti „zaključan" za dobijanje građevinske dozvole i gradnju.

Za lokalne samouprave veliki problem predstavljaće i odredba koja omogućava resornom ministru da propiše maksimalni iznos naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta. Ne samo da se zadire u jedan od važnih prihoda lokalnog nivoa vlasti već će takva praksa dovesti investitore u neizvesnu situaciju dok čekaju na odluku ministra.

Korak unazad zakon o UPI predstavlja za telekomunikacione kompanije, pre svega operatere mobilne telefonije. Iako im Zakon o planiranju i izgradnji omogućava olakšanu gradnju, novi propis ukinuće neke od pogodnosti (za deo objekata ubuduće će morati da traže građevinsku dozvolu i izrađuju dodatnu dokumentaciju) što će otežati i smanjiti investicije u telekomunikacionu mrežu.

Interesantno je da i ovaj zakon produžava „životni vek" pečatu jer zahteva overu dokumenata iako je upotreba pečata ukinuta Zakonom o privrednim društvima.

Takođe, NALED smatra veoma problematičnim to što ponovo ni za jedan podzakonski akt nije predviđen rok do kada će biti donet. Podsećamo da, prema NALED-ovom Barometru propisa, Zakon o planiranju i izgradnji drži neslavni rekord jer devet podzakonskih akata koji prate taj propis nisu doneti ni 1.370 dana nakon isteka propisanog roka.

Uvesti elektronsko podnošenje zahteva

Iako nacrt zakona sugeriše nadležnima da koriste savremenu informacionu tehnologiju, ne predviđa se uvođenje informacionog sistema za elektronsko praćenje toka svakog zahteva za građevinsku dozvolu. NALED ocenjuje da bi se uvođenjem ovakvog elektronskog sistema omogućilo sprovođenje zakona. Takav sistem jedini nudi sigurnost da će rad institucija uključenih u proces izdavanja dozvola biti transparentan, omogućio bi bolju kontrolu jer bi se jasno videlo ko koči proces i samim tim bi sprečio korupciju. NALED predlaže i da, radi smanjenja birokratije i ostvarivanja ušteda, na nivou države za sve bude uveden jedinstveni sistem obaveznog elektronskog podnošenja zahteva za dozvolu. Takav sistem u junu je počela da primenjuje Makedonija što će im na sledećoj Doing business listi značajno popraviti poziciju.

Problematična javna rasprava

NALED ističe da je za ovako važan sistemski zakon bila potrebna duža javna rasprava. Interesantno je da je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma u oktobru na svoj internet sajt postavilo prvu verziju nacrta, da bi je krajem novembra zamenilo drugom sa potpuno izmenjenim redosledom članova i delimično izmenjenim tekstom što je usporilo javnu raspravu. Privrednici i opštine morali su zbog toga iznova da analiziraju zakon, a mnogi su, neprimetivši promenu, slali primedbe na pogrešne članove. S druge strane, Ministarstvo nije želelo da produži javnu raspravu jer se insistira na ideji da zakon bude usvojen do kraja godine.

Analiza NALED-a pokazuje da je nacrt pravno-tehnički nesređen što stvara puno nedoumica kod privrede i lokalnih samouprava u tumačenju odredbi i brine mogućnost da njihovi komentari neće biti prihvaćeni. NALED apeluje na Vladu Srbije da usvoji objektivne primedbe, kao i da odloži primenu zakona od tri do šest meseci kako bi bile otklonjene sve nedoumice oko primene.