Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Београдски полтрони уништавају Ниш

rssBookmark and Share

Ниш 05.12.2015. Игор Новаковић

Зашто сам донео мајицу са насловном страницом NEWSWEEK--а и Ружићевом паролом ”Полтрони могу фатално да заврше”...

Фото: НТВ
Фото: НТВ

Зове ме много пријатеља, затворили су, желе да затворе или продају своја мала и средња предузећа, незадовољни пословним амбијентом у Нишу.

Други део пријатеља, одлази или планира да оде из Ниша. У Београд, или даље, Немачку, Аустрију, Шведску, Норвешку. Озбиљно трагају за папирима, преко нета конкуришу за посао, зову у помоћ оне од чијих девизних дознака, већ живимо.

Наши нишки Сиријци.

И сам сам у дилеми, да променим локалну самоуправу или да променим државу. Или да останем да се борим. Васпитаван сам да се борим. Васпитаван сам да се не предајем. Васпитаван сам спартански. Не дам на себе. Не дам на став, мишљење. Браним. Пре него браним, студиозно читам, припремам, сагледавам стратешке планове, ширим папире по целом стану. Не може да се хода од папира, озбиљан сам. Читам ребаланс буџета, извештаје о раду јавних предузећа. Пишем. Записујем сваку нелогичност. Смејем се сам са собом, документи су неозбиљни до те мере да су смешни. Ад хок решења смишљена преко ноћи. И ниједан у складу са Стратегијом развоја Града, коју једногласно усвојисмо. Спремам се за дискусију. Знам поуздано, да се за ово, испред владајуће коалиције, спремам само ја. Јер на хиљаду мојих јављања, јави се још по један од коалиционих партнера. Борим се са опозицијом сам, видим да посустајем задњих неколико седница. Све више аргумената је на њиховој страни. Остајем усамљен. Неколико пута признајем грешке јер су очигледне, не брани се неодбрањиво.

По колуарима чујем приче, смениће те са места шефа одборничке групе. ”Не браниш неодбрањиво”. После пар дана добијам позив од шефице ИО ГО СПС, Дијане Вукомановић. Ивица је појавио на предзадњем конгресу ниоткуда, сви смо били запањени. Ипак, избор је само његов. ”Игоре, политика је партија шаха, размисли шта није лоше да урадиш. Можда не би било лоше да даш оставку на место шефа. Тражи Перишић – Градоначелник.

Опструишеш рад СГ, кандидовао си се за Градоначелника и то му смета”.

Ја размишљам, шта то прича ова жена, она и не зна где је Ниш. Не зна ко је Перишић. Мислим да би једва препознала и мене. То каже мени, који сам у политици прошао скоро све, да је живот партија шаха?

”За реч се губи глава, тренутак је да се умукне и заборави слобода изражавања. Заборави лични став. Посвети се себи и нестани из јавности”

Смејем се, седе пријатељи поред мене, она на спикерфону, сви се смеју. Прича 45 мин. Ја одговарам одмах на почетку, дајем оставку и на место шефа и на место одборника. То припада СПС-у. Знам да припада мени али ја сам довољно моралан да вратим тај мандат, добијен је на листи. Онда следи још једно изненађење: ”молим те не враћај мандат, јер можда одемо у опозицију, онда си нам потребан”. Моје друштво већ испод стола. Питам је зашто би ишли у опозицију кад се потенцира на што јачим везама са СНС-ом. ”Знаш, Ивици се завршава мандат у ОЕБСу и након тога је могућа реконструкција, па избори. Реконструкција у којој ми вероватно нећемо бити”. Чекај, питам се, је ли ово скривена камера? Да ли је ово она Дијана која о Вучићу прича у суперлативу. Какав губитак достојанства у тренутку за друштво од петнаестак људи. Неискуство, а потпредседница, па шеф ИО СПС. Па, као она води ИО партије која води земљу. Завршавамо разговор где ја констатујем да раде шта желе. Ако неком сметам, идем. Перишићу не могу да сметам, јер ништа и не ради. Ивици само могу да сметам јер, вероватно на сваку моју изговорену реч а свака је добронамерна и без мало малициозности иде хрпа СМС-ова упућена њиховом шефу. Могу да замислим. Онај Игор, поново… А, у опкладу да 99% њих није ни разумело о чему причам. А то што сам причао, на жалост се обистинило. ”НАПАДА ВЛАДУ!”, ”НАПАДА ВУЧИЋА!”, ”НАПАДА СНС!”. Наравно и ови моји мали полтрони из СПС-а подстичу. И њима руке пуне мобилних телефона. И они шаљу.

Размишљам, ово је супер позиција, не морам да бринем о кворуму, могу да причам све што мислим, могу да критикујем и да наравно на крају гласам. И, баш некако, у том тренутку стиже СМС порука од мог оца, 39 година директора најуспешније текстилне фабрике у Србији, некада народног посланика СПС-а, редовног професора Универзитета у Нишу, мог васпитача и човека који ме учио да никада не одустајем. Порука је следеће садржине:

”За реч се губи глава, тренутак је да се умукне и заборави слобода изражавања. Заборави лични став. Посвети се себи и нестани из јавности”

Мисли иду брзином светлости на другу страну. Опет размишљам, један деда био у концентрационом логору 5 година, двојицу стричева убили бугари, други деда био дуго на Голом Отоку. 1996. ни ја, ни отац нисмо учествовали у изборној крађи али били чланови СПС и прогањани. 2000. и 2002. добијао сам отказ као члан СПС. 5. октобра породицу сам крио месец дана ван Ниша. Мене оптужили, морам да се браним. Прати нас та зла коб. Ниш има своју ендемску болест, успех се не прашта.

Целог живота, примао претеће поруке од оних којих сам стављао до знања своје мишљење. Изражавао сам свој став. И он је неколико деценија конзистентан. Нисам искључив, тражио сам решења код којих су обе стране делимично или потпуно задовољне решењем. Компромис изражава тежњу ка балансу и супротан је екстремизму. Небројано пута сам био медијатор. И сваки пут на своју штету. Екстремизам је зло са којим не могу да се помирим. Не подносим га, органски. Мада, када се браним, када су ми леђа окренута зиду, не гарантујем.

Политички екстремизам у Нишу, доживео сам неколико пута и увек се завршавао фатално за супростављене стране. Ти ратови, безмало, трају неколико деценија. Мислио сам да можемо да затворимо пандорину кутију. Да би сачували Ниш. Нисмо успели. Рат наставља да букти.
Предлагао сам, не да би опонирао Влади и премијерима Дачићу и Вучићу, да концепт реорганизације ЕПС-а не обухвати гашење ПД Југоисток, што је иначе СГ Ниша једногласно усвојила као закључак, него да сачувамо у овом девастираном Нишу милијарду динара, само на основу пореза на зараде. Тај новац је отишао сада за Београд. Да сачувамо двадесет и нешто милијарди, које се јављају као ефекат преливања на сектор МИСП. Али, ђаво им није дао мира, хтели су да буду калиф уместо калифа, слали су СМС- ове како Игор Новаковић узбуркава цео систем ЕПС-а због себе. Воајери, који су стајали са стране и наравно ти исти који могу да буду на челу било које установе, хтели су да се окористе. Па макар и милијарда мање у буџету Града. Пре две године сам причао и доказивао научно да је неодржив концепт 1ЈС+1ОДС. Предлагао сам концепт: 5ЈС+5ОДС. Не само ја, то је био став СПС. Све у складу са процесом придруживања ЕУ. У једном тренутку ту су биле две супростављене струје, тадашња Министарка, која је подржавала овај концепт и друга која је подржавала Обрадовића. Не знам кога да слушам. Моји се не јављају. Беже од одговорности. Своде све на личне односе, ѕа ЕПС их није брига. Сменили су ме, иако је 2013. најуспешнија у пословању Југоистока од оснивања, неупоредиво (погледати билансе стања и успеха). Након две године, ЈС-ЕПС Снабдевање се гаси са 80 милијарди потраживања. Био сам у праву.

Као неко ко се бавио социјално вунерабилним групама, бранио сам те позиције у буџету Града. Знам колико смо сиромашни, јадни, незапослени, привредно девастирани, социјално уништени. Је ли грех то говорити? Је ли грех тражити помоћ? Скоро све социјалне тековине смо угасили. Овде људи умиру од глади. Ја сам лично обишао 2700 домаћинстава. Није грех бити сиромашан, грех је не борити се да се тим људима не помогне. Ја то кажем у пар гостовања на локалним тв станицама и опет иду СМС поруке, рушим коалицију, Дачића, Вучића, Владу,…Те поруке иду и од мојих социјалиста. Они би да остану у коалицији, да остану функционери до краја, да буду у власти, да примају плате. То их боли, да не остану без политичке функције. Своју професију немају.

Причао сам да су Нишу потребне нове инвестиције, али не овог типа. Са технологијом из раног средњег века, која захтева радну снагу од 16-30 година, која може да стоји и 12 сати дневно. Ми из демографских истраживања, немамо ту структуру радне снаге. Немамо ту популацију. Ми смо град који стари, умире. То је неко морао да каже Вучићу, Дачићу, Министарству, они људи то не знају и не мора да знају. Опет је закала локална самоуправа. Нико им није јавио. Проширују се капацитети баш у тим гранама и то са плановима до 2020. Тада нећемо имати радну снагу ни за постојеће капацитете. Али, авај, иду поруке,

Новаковић руши Владу, Премијера, Дачића,…Не господо, другови, ја браним свој град и не лажем, не маскирам, озбиљно размишљам и не правим планове по кафанама и колуарима. Причам истину.
На једној од седница СГ Ниша, изгласали смо очување НТВ, једногласно, као регионалног јавног сервиса, све у складу са Законом о јавном информисању и медијима, члан 32., став 1. Било је могуће задржати јавни сервис. Скупљали потписе, организовали петиције, округле столове, радници протествовали,…и онда, једног дана, на седници СГ, дошао предлог за избор модела приватизације. Нисам гласао, имам много достојанства. Гледам главног борца и стратега очувања НТВ, Милета Илића. Рука високо у ваздуху. Остали, они најгласнији, шире обе руке кроз ваздух, парају небо. Ја црвеним. Опет видим раде мобилни телефони, иду СМС поруке, ја добијам питања и инструкције иѕ Београда. Није им јасно шта се дешава. Ни мени.

Позивао сам, да штитимо свој Град, не ради политичке промоције Игора Новаковића и СПС-а, нити рушења републичке Владе, Вучића и Дачића. Позивам вас да и сада озбиљно размислите о свему и када прочитате овај чланак и узмете мобилни у руке и почнете да шаљете СМС поруке ”Београду”, размислите да ли то радите њима у корист или себи на штету. Да ли ће вас због тога презирати ваши суграђани или, још горе, ваша деца. Да ли вас због тога презиру и смеју вам се ”београђани” са паролом ”опет тај Ниш!”

А ваша деца су на мети прождрљивих партија и још не осећају и нису свесни последица које ће наступити у Нишу:
– или да неће живети овде, јер неће бити посла за њих,
– или неће имати своју децу јер неће моћи да је издржавају,
– или ће овде бити неки нови порески обвезници а то неће бити нишлије.

Зато се не секирам када неумољиво трошите, када узимате кредите или се задужујуете на било који начин, не секирам се за дефиците јер их нико неће ни платити јер никог неће ни бити.

Ниш ће моћи да живи, кад се на овом подручју успостави правна држава (по дефиницији Светске банке), кад од Електронске индустрије, или било где, направимо научно- технолошки парк, кад повећамо број уписане деце у средње школе, кад вежемо сектор МИСП, Универзитет и научно-технолошки парк, и среман сам да ово и научно образложим. Јер већ јесам доказао. И када Ниш поведу нишлије. И када на одговорне функције у Граду буду постављене нишлије, из које год су партије. Али најбољи међу нама. Нишу нису потребне субвенције по радном месту, потребно је смањење парафискалних намета (тако незналице пуне буџет без много труда и знања, да би обезбедиле плату за запослени политичко-бирократски апарат). Ти намети, од накнаде за уређење градског грађевинског земљишта, преко фирмарина, до пореза на имовину,…су затворили сектор МИСП. Критиковао сам тај Динкићев модел субвенција и иза тог стојим и сада.

Ти повећаваш намете, наплате падају. И ником ништа.

Борио сам се против кадрова ”нашла се вила у чему није била”, јер су долазили све нестручнији и неспособнији на чело градских организација. Неспособни да осмисле креативне начине (концесије, приватно-јавна партнерства, муниципалне обвезнице, пројекте,…) и на тај начин обезбеде приходе.

Никоме није пало на памет да смањи порезе јер ретко ко зна шта је једначина БДП, да би то довело до повећања наплате, због смањења агрегатне тражње. Зато су сетили да повећају порез на имовину, да одреде сами зоне и фер тржишне вредности. Нема чак ни корективних мера као што су старост објеката, комунална опремљеност... И наплата је пала. Ти повећаваш намете, наплате падају. И ником ништа.

Нема електронске управе, ни дан данас, јер то одговара запошљавању партијиских кадрова.

Јавна предузећа, да није било грађанског бунта, харала би својим наметима. При томе, ти интересни лобији нису ни под контролом партијских и политичких одлука. Тако је Топлана повећала цене од 40-100%, па под притиском 40.000 грађана и грађанки, после игнорантског, омаложавајућег и бахатог става, након серије протесних шетњи, смањила цену грејања за 20%, увела субвенције за 5000 најугроженијих породица и отпуст дуговања за све оне који премаше 120% просечне потрошње. Нема ни фиксног дела за оне који се одлуче за привремено искључење. На несрећу, и ове одлуке су незаконите. Редуковаћемо и фиксни део, видећете.

Није боља ситуација ни са ЈКП Ниш-паркингом, ЈКП Горицом, ЈКП Медијаном… Ових дана се удружење станара припрема за нове протесте против Паркинг сервиса. Горица се сурвала и делатности поклонила другим ЈКП како би они могли да оправдају вишак запослених у њима, а Горица коначно добила новац из буџета.

Да се вратим на почетак текста, односно на сам његов наслов. Издаја је веће зло од екстремизма. Са издајом не могу да се помирим. Издаја је облик преваре, кад се изгуби нечије поверење или повреде интереси групе којој субјекат припада.
Иако се данасубиство сматра најгорим злочином, у прошлости се политичка издаја (државе, народа) сматрала гором. У Енглеској су се до 1814. за издају људи секли на 4 дела, жене палиле на ломачи.

Издајници се памте: Вук Бранковић, кћер Краља Лира, Дантеови најнижи кругови пакла су резервисани за издајнике. Јуда је и данас синоним за издају и био је изложен најгорим мукама. О квислинзима да не причам.

Шта су издали полтрони са почетка приче? Кад помислим на СПС издали су слободу, равноправност, социјалну правду, једнакост, због извршних функција, због њих неколико. Издали смо идеологију.

Кад кажем издаја, мислим и на свој Град који смо издали попуштајући пред притиском Београда, Војводине и остатка Србије. Издали смо своје суграђане, свој народ.

Кад кажем издаја, мислим и на личну издају. Особа која изда блиску или драгу особу почиње да пати од својеврсне трауме, сличне психолошком стресу. Ако издате неког, губите једно од највећих блага живота, способност да верујете.

Кад кажем издаја, мислим и на себе јер сам повредио ”интересе” руководства нишког СПС-а. Али сам између издаје народа и партијске дисциплине, одлучио да издам интересе једне мале групе ПОЛТРОНА. Јесам издао, сносићу последице али ћу шетати улицама Града и сваког достојанствено погледати у очи.

Нисам ја, Ивице, Миле Илић, па да од тебе тражим оставку због афере ”кофер”, али сам Игор Новаковић који ће то тражити ако ”Ниш буде на лебу и води”.

Чујем ратничке покличе и позиве на превремене изборе. Па до избора је остало пар месеци. То су претње празном пушком, смешне су. Долазе од неискусних. Ти покличи неће створити могућност за компромис. Само ће узбуркати страсти. Те покличе урличу полтрони који ће фатално завршити. И издајице ће фатално завршити.

Овај нишки лонац ври, не дозволите да прекипи. Грађани ће, као и сваки пут бирати своју судбину сами. Јер како сте гласали или ћете гласати, тако ћете и живети. Кад будете довољно критични према себи и другима, живећете боље.

Да се разумемо: увек сам до сада подржавао политику Ивице Дачића. Самим тим и политику Александра Вучића. Што је нормално, они су сада тандем. И подржаваћу их све до тренутка док не схватим да су намерно раслојавали струје и у СПС-у и СНС-у. Да би ослабили Ниш. Да Нишу не би ништа дали. Да ми ништа не би могли ни да тражимо. Сада нико не сме ни да помисли да оде до Београда и тражи нешто за Ниш. Ја смем. Зато ме и не воле.

Поштовао сам и Тадића, гласао за њега, не зато што је то било наређење Ивице Дачића, већ зато што сам му поверовао да од имовине има само књиге својих родитеља. И даље верујем у то. Поштујем и Пајтића, и Борка Стефановића и Шутановца. Али највише ценим оне који у тешким временима, траже решења.

Нисам ја, Ивице, Миле Илић, па да од тебе тражим оставку због афере ”кофер”, али сам Игор Новаковић који ће то тражити ако ”Ниш буде на лебу и води”. Ово сам намерно рекао, јер драго је мени што се зида Београд на води, али ми није драго што се у Нишу не зида ништа. Вучић испуњава своја градоначелничка обећања јер је београђанин а ти, ниси још ниједно, дато у препуној Хали Чаир, коју сам ја организовао.

Зато њему свака част.

Зато, памет у главу, храброст у срце, спречи пропадање овог града. У супротном, изненадићу те, нећеш проћи цензус овде.


#   Ниш   Београд   јавна предузећа   субвенције   Миле Илић   Игор Новаковић   Паркинг сервис   политика   Београд на води   локална самоуправа   ЕПС Снабдевање   утицај   блог   Јавни сервис   порез на имовину   Удружење станара   технолошки парк   мобилни телефони   средње школе   мала и средња предузећа
@redinmind @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима