Гас, за и против!

Није баш увек и на сваком месту, но у сваком случају за неку земљу је боље да има нафту, земни гас, угаљ, електричну енергију, него све ово да мора да купује од оних који то поседују у огромним количинама.

Свако правило има изузетак, па и ово по питању енергије. Јапан или Кина не могу се похвалити довољним количинама енергије. Макар не свих. И опет су то моћне економије. Кина сада већ прва економска сила света, Јапан трећа. С  друге стране Нигерија, Иран или Венецуела располажу огромним резервама толико тражене нафте и земног гаса, а какав им је стандард, економија, стање у држави, не питај.

Још неке мале државе Бог је подарио енормним резервама нафте и гаса, али се демократски свет потрудио да народи тих државица превише не побујају од изобиља. Ирак, Либија и још неке морале су бити ослобођене од недемократског диктаторског режима, а народ да буде усрећен демократијом и људским правима. Па сада могу да уживају у демократији до миле воље!

Елем, нама Србима много тога фали. Много тога нам недостаје. Гас и нафта, на пример. Фали и друго, али овог пута о земном гасу да прозборимо. Земни гас је природно фискално гориво, са великим уделом метана. Због тога што садржи метан сагоревањем гаса емитује се најмања количина угљен-диоксида од свих фосилних горива. Гас је практично еколошко гориво. Такође је и јефтино гориво. Можда не и у Србији, но то је већ друга прича.

Рекосмо већ да Србија нема довољно сопственог земног гаса, а ни нафте. Мора да увози. За увоз се дају девизе. Тренутно цена нафте у свету није нешто претерано висока, што опет Србију не обавезује да смањи цену бензина на пумпама. Разумљиво. Из цене бензина половина динара одлази у буџет, а из буџета се исплаћују велике пензије, плате, граде се путеви, пруге, сређују градови, модернизује војска, даје се за културу, социјалу, здравство... И зато имамо све ово што имамо. За дику!

Како год да је Србија може да увезе гас само из Русије. За сада. Може премијер Вучић да покушава да смањи зависност Србије од руског гаса колико хоће, изгледа да нема алтернативу. Као што ни Европа нема алтернативу. Мислим опет на гас. Узалуд приче о гасоводу из Азербејџана. Мало је то. И већ унапред продато. За Србију нема ни мрвице. Сумњам и у решење с увозом течног гаса из Америке. Скупо је то и помало надреално за нас. Као земни гас се замрзне на – 160 степени Целзијуса, па тако замрзнут и смањене запремине допреми бродовима до Крка у Хрватској. После се транспортује за Србију, подигне на нормалну температуру и допрема све до новоотворених погона. Па кад крене индустрија!

Ово је фантазија. Ми у Србији не придајемо значај индустријском развитку. И данас индустријска производња не прелази 50% оне од пре распада земље. Друго, ми се окрећемо екологији. Чему индустрија, нафта, гас, угаљ? Срп, чекић, пијук, то је будућност ове земље. Нису случајно две изразито левичарске, бивше комунистичке странке у власти. А прва љубав заборава нема. Па и да неким случајем течни гас и доспе до Хрватске, браћа Хрвати би то задржали само за себе. Да нас саботирају. Да нам не крене на боље. Да се не остваре зацртани планови о бољем животу у 2017., 2018,. 2049. години!

Нема нам друге него у се, и у своје кљусе. Дословно. Свако да набави теглећу марву и да крене у производњу здраве, еколошке хране. А гас, ако хоћемо да имамо и убудуће, пошто ће Руси престати с испоруком за четири године, онда да производимо из шкриљаца. Шкриљце имамо. Педесет година почиње се с експлоатацијом шкриљаца, углавном пред изборе, и, изгледа, да је сада прави час да се крене озбиљно. Ако могу Американци да производе земни гас из шкриљаца, што не бисмо и ми? Тако би Србија била енергетски независна и од Русије и од Америке, и пошто је већ политички, економски и војно неутрална и независна, тиме би додатно још порастао и овако велики углед и поштовање које већ уживамо. Да не помињем да би на тај начин била затворена уста и директору Србија гаса Душану Бајатовићу, који несмотрено тврди да руски гас нема алтернативу. Дисонантни тонови у највишем руководству државе. Један би да смањи зависност од руског гаса, а други тврди да руски гас нема алтернативу. Шта ће народ да помисли?

2019. година је далеко. Чак и да Русија заиста затвори гасовод преко Украјине, и ако Европа не дозволи изградњу гасовода преко Турске, као што је забранила Јужни ток преко Бугарске, Србија не треба да очајава. До 2019. десиће се најмање једни избори. Исти ће људи и после тих избора да буду у власти. Као што су били и у протеклих двадесет пет година. И земља ће бити успешна као и до сада што је била. Па и да не покренемо производњу гаса из шкриљаца, а ни течни гас да не потече из Америке, као што и неће, ми ћемо живети исто као што смо живели. У Србији се не тако давно бензин куповао у пластичним флашама на улици. Гаса није било ни за петролејку. Нафта се правила од уљане репице. Приде се куповала у канистерима по Бугарској, Мађарској, Румунији... На крају, не и последње, чак и зејтин, јестиво уље може да покреће тракторе и дизел моторе. Зејтина за сада има довољно. И увек постоји алтернатива. Нестане зејтин, ту је свињска маст. Нестане масти, има пасуља. Гас се може добити и из пасуља!

Миодраг Тасић