Исповест – како су убили Бога: Шокантне скривене и заташкане тајна црквених веродостојника

Када се, међутим, Призренска богословија вратила у Призрен, новац није враћен. Стање се настојало ‘покрити’ уписивањем још једног првог разреда у ’исељеној’ богословији, иако више није исељена”, каже за Дане наш извор близак СПЦ-у.

Дани су, ексклузивно имали увид у још увек необјављену књигу Бојана Јовановића Исповест – како су убили Бога, у којој је детаљно описао свој боравак на двору Василија Качавенде у Бијељини и директно прозвао све особе које су свакодневно биле сведоци Качавендиних перверзија и о томе ћутеле.

“Одједном ми је било јасно зашто ме остали укућани мрзе. Сигурно су мислили да сам дошао због раскоши и да ће неко млад као ја засигурно пољуљати њихове положаје. За све време владика ме је припремао да је ово од сада моја кућа, да тако ту треба да живим и радим, да ћемо нас двојица ту живети као браћа, итд. Одједном је отворио ормар са митрама извадио најлепшу и рекао ми. Стави је на главу. Сам те је Бог послао мени, нисам целу ноћ због тебе спавао, ти ћеш бити мој наследник, ја ћу од тебе направити најсрећнијег човека. Стајао сам са митром на глави, све ми се вртело. Владика ми је пришао, скинуо митру и снажно ме загрлио. Почео је да ми дува за врат и да ме љуби по образу. Ја сам стајао скамењен. Одједном су нам се погледи срели и он ми је тихо рекао: ’Ајде шећеру пољуби ме једном правски. Приљубио ме је још чвршће уз себе и прислонио своја уста уз моја. Почео је да ме лиже језиком и покушао да уђе у моја уста. Ја сам скамењен стегнуо зубе а он је био све упорнији. Мозаик ми се полако склапао, постало ми је јасно где сам упао и зашто су ме сви гледали са подозрењем. Владика је педер и сви су мислили да ја то знам и што је још горе, мислили су да сам дошао да му будем наложник”, пише Јовановић у делу своје велике исповијести која ће ускоро бити доступна читаоцима у Србији и Босни и Херцеговини.

Иначе, представници цркве су најгласнији и најоштрији противници када су у питању људска права и права ЛГБТ особа, па су тако најгласнији противници када је у питању и одржавање параде поноса.