Јазавац пред порезом

- Поштована, господо, судски извршитељи, порезници и друге државне дерикоже. Ево, решио сам се тешка срца да вам се обратим културно, мада ви то не заслужујете.

Најрадије бих вам се напсовао и то како доликује човеку који размишља по цели дан како ће и шта ће, да ли ће му деца због пусто немање завршити на улицу и бити најјефтинија роба за сваку врсту разбојника који су се сакрили у власт и грицкају и гоје се од народне муке.

Ћерка ми одличан ђак осмог разреда основне школе, док ово пишем каже ми: "Тато, немој да дозволиш да си као Кочићев 'Јазавац пред судом'".

Не знам ја то, за тог Кочића и његовог јазавца нисам чуо, јер нисам завршио ни основну школу, морао сам као дете да чувам козе по планине и било ми је лепо, гладан никад нисам био.

А, моји родитељи дужни никад нису били, посебно на државу јер је то тада била велика срамота. Али нисам глуп, па схватам шта хоће дете да ми каже. Тражите да вам платим струју, воду, ђубре, порез за кућу...

Шта ли све тражите, не знам јер како која тужба стигне заврши у огањ. Не отварам писмо, него вратанца на "смедеревац" и викнем док гори: "Пуста остала!" Да сам знао, никад се не бих са планине спустао са женом и долазио да радим у гигант.

Ви сте криви, јер дођосте са џип, доведосте једну нашу сељанку обучену у радничко одело, она исприча како се много лепо живи у град, у станови, где има клозет унутра, вода пред нос, светло из големе сијалице...

Ми смо њу знали, нема ко је није јашио на планини, па кад она лепо живи, оне поштене ће још лепше да прођу.

Одоше све девојке, остависте нас момке да пустосујемо, једва се ко од нас оженио и морасмо у Врање на посао и да тражимо оне наше ако нас нису заборавиле. Опустела су села, ви угасисте огњишта. Да се не буните, кад пишем ви, мислим на државу, а ви сте њен најзагуљен део.

Живесмо у Титово време, најлепше могуће, сви после вичу било лажно. Како год да је било, никад више нема да се врати. Дође Милошевић, па не ваља, исти Тито, вичу. Додуше, далеко је од Тита био, али некако живесмо.

Дођоше ови демократи који су и сад и ударисте нам печат на чело са црвен восак. Запечатисте нам судбину. Они пре вас срушише, а ви узедосте метлу и пометосте.

Е, сад, нема више ништа. Нема фабрика, нема посла, има трпење, глад и болест и ваше отимање. Само чекамо да видимо кад ће дођете да нам одерете кожу, можда ће је продате у неку Африку за њихове шарене опанке.

Живот сте ми изели, и на мене и на жену, ено је болна лежи, само пије лекови до који дође, децу изедосте...

Све, бре, изедосте изелице једне! И хоћете да вам плаћам дажбине, а немам посао и никад нећу да га добијем.

Дошли су црни дани за нас, а мислите за вас бели. Варате се, несрећа не бира, она коси редом. Зато, нека је и нама и вама са срећом, па шта бог да!

http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/181420/Ko-puni-drzavni-budzet-3-Jazavac-pred-porezom