"Клизање у Лесковац"

Надлежни у комуналну полицију су се овеј године трудили да сви тротоари уредно останев под лед па су га и на газде од локали накривили са 'иљадо усмених налога да снег пред радњу очистив.

Након што су се предузетници помочали на налози, све је било спремно за нову клизачку сезону.
Услуге клизалишта мог'о је да користи сваки ког је присврбело да се утепа јер не мож' мирно на дупе дом да си седи. Небитно дал' је стар ил' млад, дал' је кренуја у град ил' за леб, сваком је дата прилика да се скотрља у неки јендек.

Падови или кршење, имају некол'ко фазе које су наведене у наставак и могу да послуже као путоказ на онија који су заинтересовани да дођу у Лесковац и да паднев.

У прву фазу наивни суграђанин наилази на залеђену површину и цени ву клизавост (клизаво/неје клизаво) као и своју способност да површину савлада (ћу прођем/це искршим/море ћу прођем па ко'е буде).

Друга фаза последица је лоше процене у прву фазу и она почиње кад лице закорачи на лед. Туј више нема вр'ћање назад. До малопре разуман човек у овом тренутку постаје бадиле и креће да по пре прегази преко љизгаво.

Након другу иде одма' и трећа кад с'ватиш кол'ко си се зајебао и кад почнев ноге да радив напред - назад. Уз узвици "ле ле, ле ле" лице покушава да с трзаји тела и подигнуте руке у страну одржи баланс и избегне да му чопоњици одлетив у ваздух.

Ал' јебаја си мајку овај лед у Лесковац, млого клизав. Неуспех у балансирање повезан са излизане патике ил' ципеле доводи до тога да се човек одма' стропошта на земљу или да утрчи неком с клизећи на сред улицу. Посматрано са стране на почетак четврте фазе краци се дизав на висину од један метар, а с руке машемо док не полетимо. Гузица не цело време вуче надоле. Субјективни осећај је да не знамо ни куде ни је дупе, а ни куде ни је глава. Мозак се убрзава до неслућених брзина и мисли се смењују од тога дал' смо искључили грејалицу кад смо искочили из кућу до тој за ко'е да се у'ватимо да би ублажили утепување.

Завршетак процеса издизања је кад се распростеш на улицу ко поњава. Туј је и крај четврте фазе.

Прве секунде након ударац од дземљу су врло битне да се оријентишете по кој свет одите и да константујете кол'ко сте се утепали. А после тражите куде су ви одлетели ташња, мобилни ил' капа и гледате несте ли још неког осакатили док сте падали. Лесковчани су надалеко познати по своју хуманос' па ће ви увек неки притрчи да ве подигне и да ви потврди да сте паднули с реченицу: "Не ли се утепа?"

Крај ове пете фазе, која почиње у моменат кад се зашљепошете на улицу, завршава се с осмех којим показујете да ве не боли ништа што сте искршили. И док ви свитке на очи идев неизвесно је дал' ће идете дирек'но у болницу ил' ће се очукате па ће си идете дом. Извесно је једино тој да ће ви се сви смејев.