Ко је измислио релеје?

У демонстрацијама на колеџу у Њу Џерсију, Хенри је користио мали електромагнет за укључивање и искључивање вец́ег и претпостављао да релеји могу да се користе за контролу електричних машина на врло великим удаљеностима. Хенри је применио ову идеју на још један изум на којем је радио у то време, а реч је о електричном телеграфу који је био претеча телефона. Касније су телеграф успешно развили Вилијам Кук и Чарлс Витстоун у Енглеској, као и много познатији Семјуел Морзе у Америци.

Релеји су претеча транзистора!

Релеји су се касније користили у телефонском пребацивању и раним електронским рачунарима и остали су изузетно популарни све док се транзитори нису појавили крајем 1940-их година. Приликом обележавања 100. годишњице Хенријевог рада на електромагнетизму процењено је да је до тада у Сједињеним Америчким Државама било у функцији 70 милиона релеја.
Транзистори су мале електронске компоненте које могу обавити сличан посао релејима, радец́и или као појачала или као прекидачи. Иако се помоћу њих брже пребацује напон, троше много мање електричне енергије, заузимају делиц́ простора и коштају много мање од релеја. Иако углавном раде са малим струјним напонма, тако да се релеји и даље користе у многим апликацијама. Развој транзистора подстакао је рачунарску револуцију од средине 20. века . Међутим, без релеја не би било транзистора, па релеји и његов пионир Џозеф Хенри и те како су заслужни за развој транзистора.

Врсте релеја

Најчешће су у употреби општи преклопни релеји, али постоји велики број различитих врста релеја, па тако разликујено полупроводничке, временске релеје, високонапонски, термални, релеји диференцијалне заштите, релеји за заштиту фреквенције и други.
Високонапонски релеји су посебно дизајнирани за пребацивање високих напона и струја знатно изнад капацитета нормалних релеја и служе за пребацивање напона који се крећу и до 10 000 волти и 30 ампера.
Електронски и полупроводнички релеји пребацују напон искључиво електронски и немају покретне делове, па су бржи, тиши, мањи, поузданији и трају дуже од електромагнетних релеја. Међутим, они су обично скупљи, мање ефикасни и не раде увек тако чисто и предвидљиво, јер може да дође до проблема као што је цурање струје.
Релеји тајмера и временског одлагања, тј. временски релеји проводе струју у ограниченом временском периоду, при чему то може да буде у делу секунде, до 100 сати или чак четири дана. Од апарата и његове употребе зависи којим темпом ће временски релеји проводити струју. Термални релеји се укључују и искључују како би спречили прегревање електричних мотора, као што је случај са биметални, тракастим термостатима.
Релеји са прекомерном струјом и смером су конфигурисани на различите начине. Они спречавају прекомерно струјање које тече у погрешном смеру око кола и најчешће се користе у опреми за производњу, дистрибуцију или напајање. Релеји диференцијалне заштите се активирају када постоје неравнотеже струје или напона у два различита дела кола.
Релеји за заштиту фреквенције који се понекад називају и подфреквентни и префреквентни релеји су уређаји који се активирају када је фреквенција наизменичне струје превисока, прениска или у неким ситуацијама истовремено превисока и прениска.