Smatramo da kao komandant Republičkog štaba za vanredne situacije i ministar Unutrašnjih poslova nije smeo da napusti zemlju usled proglašene vanredne situacije.

Njegovo mesto kao komandanta i ministra je da rukovodi i koordinira između svih državnih organa koji se bave spasavanjem, zaštitom i pružanjem pomoći stanovništvu. Poseta je morala biti otkazana, nema niti sme biti prečih stvari od zaštite sopstvenog stanovništva u vreme teške elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju. Posebno u vreme kada nam preti opsnost od novih žrtava smrzavanja, energetskog kolapsa ili moguće poplave!

Potpisivanje sporazuma o policijskoj saradnji je moglo biti odloženo, odnosno sporazum je mogao potpisati i državni sekretar ili drugo ovlašćeno lice. U najboljem slučaju i najjeftinija opcija je mogla biti potpisivanje sporazuma u formi razmene diplomatske pošte, što je praksa i nije nepoznato.

Umesto racionalizacije i štednje, pare se troše na odlazak brojne delegacije, avionske karte, hotele i dnevnice.

Pripadnici policije, vatrogasci-spasioci i ostala lica angažovana u spasavanju stanovništva nemaju adekvatnu uniformu, opremu i obuću i nadljudskim snagama se bore da pomognu stanovništvu. Nedostatak opreme i uniforme, kompenzuje se čvrstom voljom i velikom humanošću spasioca. Mnogi od njih su na ivici snage i bolesti ali svesni da nema ko da ih zameni, da se radi o životu i smrti i da je stanovništvu neophodna pomoć.

I umesto da se se obezbede tople uniforme, rukavice, kape, obuća i oprema, pare se troše na odlaske u inostranstvo u sred vanredne situacije!