Осврт: ТВ Дневник - Слике из живота!

Свака сличност с „Радованом III“, из оне култне комедије Душана Ковачевића, намерна је!

Али, вратимо се информативном бисеру „најгледаније српске телевизије“! Шта толико привлачи радне људе и грађане, да не кажем другарице и другове, јер је и у време другарица и другова Дневник био неизоставно градиво, да отприлике сваки други седи испред телевизора и помно прати сваку реч спикера и дописника? Увече, од пола осам до осам сати. Неретко и све чешће и тридесетак, четрдесет минута изнад предвиђеног лимита?

Верујем да је у питању поузданост информација. Што би значило тачност. Дакле, све што чујемо, тачно је и проверено без сваке сумње. Потом, глумци. Хоћу рећи, главни лик. Још од Брозовог доба главна личност ТВ Дневника увек је у праву. Ма шта говорио и макар данас причао једно, а сутра нешто потпуно супротно. Затим, ради се о способном човеку, вештом на речима, још бољем на делу. Њега сви обожавају, (не само у сопственој држави, већ и у свету, куда год се појавио), он доноси мир, просперитет на свим пољима, будућност. Тако је делао Броз, Милошевић наследио, Ђинђић, Тадић, тако и данас.

Вечито наш народ очекује да га усрећи онај на врху. Само он и нико други. И, заиста, министре нико не зарезује за лулу дувана, илити по нашки, за црвљиву шљиву. Што, свакако, није добро. Јер, не може један човек, све и да је супермен, свима да удовољи. Да исправља судске неправде, да запошљава, отвара фабрике, путеве, да укаже на пропуст поред турског мотела у Србији да је ред и по закону прво српска застава да стоји испред турске! Могао је, ваљда, и неко други и мањи по важности такав пропуст да примети!

Рекох, у ТВ Дневнику нема опречних мишљења, нема критике власти, сви су јединствени и сви подржавају исту ту власт. Што је, дабоме, јако добро. Пошто нема кочничара система, нема оних који подмећу клипове у точкове развоја нашег друштва... Ето, када сећања навру.

Још једна карактеристика новинара ТВ Дневника лежи у општој демократизацији. Скоро сваки новинар данас може радити у ударној информативној емисији. Није то као некад. Сећамо се оних ранијих спикера и спикерки. Сви дотерани, лепо и старомодно обучени. Изговор необичан. Много отуђен од говора обичног човека. Све пазе на акценат. Поштују саговорника. Досадни преко сваке мере.

Данас се то поједноставило. Сада више ни падеж није светиња. Акценат, поготову оних сарадника из унутрашњости, много је ближи акценту гледаоца. По правилу повређени у тучи или у саобраћају по речима извештача бивају превежени у болницу. Ако су гужве пред границом, новинар пита нестрпљиве путнике у аутомобилу где путују, нипошто куда? И тако то!

Још нешто, овог пута последње, али можда и најважније. Приметио сам велики патриотизам у извештајима ТВ Дневника. На политичком плану, економском, а тек спорт! Довољно је да неки наш спортиста освоји медаљу, такмичење и спорт су неважни, о таквом подвигу испредаће се легенде.

Мени је запало за око нешто друго. Извесни Арно Гијон, млади Француз и поштовалац Срба, на челу једне хуманитарне организације у Француској неуморно прикупља помоћ за Србе на Косову и Метохији. Досад је прикупио и донео милионе. У еврима, разуме се. Недавно је даривао деведесет хиљада евра за отварање малог индустријског погона у једном српском селу на Косову. Погон за пастеризацију и прераду воћа и поврћа. Запослено је једанаест Срба, а делимично из производње тог погона снабдеваће се и народне кухиње на Косову. То су кухиње које хране сиротињу. Држава Србија је помогла свој народ са тридесет хиљада евра. Истина, много мање него помоћ страним фирмама у Србији. Ту се за запошљавање нових радника даје и до десет хиљада евра по запосленом. Могуће да је понестало пара.

Било како било, тек у чувеном ТВ Дневнику гледамо изјаву српског функционера. Оног што га је Влада поставила да брине о народу и интересу државе Србије на КиМ! И овај прича ли, прича. Гијона нико ништа није питао. А могли су и на српском. Човек научио наш језик и говори га боље од већине Срба. Да не помињем престолонаследника. И ту се види патриотизам уредника ТВ Дневника. Може странац да чини шта му је воља. Да помаже колико хоће, да нас воли, заступа и брани, све је то мање значајно од нашег човека. Српски функционер ће у Дневнику увек имати првенство!

Не треба баш веровати у све што вас Дневник информише. Треба пратити и друге медије. Мада има и мишљења да за праву информацију „новине треба читати између редова, радио слушати зачепљених ушију а телевизију гледати затворених очију“:

Миодраг Тасић

Алексиначке вести