Спонзоруше са Југа

Успела сам сама себи објаснити неке ствари везане уз овај феномен / занат / најстарије занимање на свету запаковано у мало лепши назив. Прво и најосновније - нису све цуре спонзоруше. Девојке које воле да их ту и тамо одведете на романтичну вечеру у скупи ресторан, да их се изненадите лепим поклоном или да им се плати пиће (да, до тога је дошло) НИСУ спонзоруше. Ако по вашем мишљењу јесу, онда: управо читате чланак о спонзорушама писан од стране спонзоруше и немате појма ко је заправо спонзоруша.

Постоје два основна типа спонзоруша: 'да, јесам и баш ме брига' (онли ВИП / немам новчаник) спонзоруше и 'да, спонзоруша сам али ме брига шта други мисле'.

Оне које ћете најлакше препознати се очајно труде оставити утисак да то нису. Њихов је новчаник као Деда Мраз - наводно постоји, али га нико никада није видео.

И једнима и другима свака част. Осим што то треба знати постићи, треба имати и добар систем за варење. Најважније од свега, треба се знати свако јутро пробудити поред особе код које волиш искључиво њен банковни рачун. И зато од вас малограђана тражим разумевање за такав стил живота.

Ви сте изабрали дизање у седам сати ујутро и целодневно обављање обавеза на факултету или послу. Оне пак нису неспособне па да исто то нису могле постићи, оне су само изабрале једноставнији пут до зараде. Зар никада нисте чули за факултетски образоване спонзоруше? Но, и пре него успете помислити на то 'како је њима добро', онда се сетите да се овде љубав (ако се то уопште може сматрати љубављу) своди на трговину, где се приврженост дословно купује новцем.

И шта ћете направити следећа два изласка? Хоћете ли се замарати тиме да ли је девојка поред вас спонзоруша? Немојте више, јер вас се то и не тиче. Ви имате свој живот и волите га такав, какав је.