Србија гладује, а храна се баца

Београдска инспекција је током 2008. уништила скоро пет тона намирница које су се, да је на време реаговано, могле дати онима који гладују, пишу "Новости".

Незваничне процене су да би од вишкова који остану београдским ресторанима и пекарама, могло да се направи и до 20.000 оброка дневно. Отприлике толико људи тренутно користи услуге 58 народних кухиња широм земље, пишу Вечерње новости. Лист подсећа и на стотине литара млека које су недавно просуте, јер није имао ко да их откупи.

Уз добру организацију, та храна могла је да нађе пут до оних којима је најпотребнија. Таквих ће, кажу наши саговорници, бити све више како се економска криза захуктава.

Директори центара за социјални рад широм Србије, са којима су Новости контактирале, готово једногласно тврде да је ситуација већ сада алармантна. Захтева за помоћ у храни и лековима све је више, а донатора све мање.

Иако је од 2003. до данас број сиромашних у Србији преполовљен, пола милиона људи живи испод границе сиромаштва.

Много је више оних којима је помоћ потребна, али не остварују право на њу. Јер, постављена "линија сиромаштва" је нереално ниска и износи 8.883 динара по члану домаћинства месечно.

Државни секретар за социјалну политику Љиљана Лучић за "Новости" каже да редовну државну помоћ у овом моменту прима скоро 255.000 породица.

То је доста прецизна социјална слика Србије, јер на овај начин Министарство рада и социјалне политике има "скениран" социјално-економски статус више од пола милиона људи.

Милица Бабић, менаџер за друштвену одговорност "Делта групе", у коју спадају трговински ланци "Макси", "Темпо" и "Пекабета", каже да су они прошле године донирали 3,6 тона хране, односно 300 кг месечно.

“Ми дајемо само робу у року трајања, јер не знамо колико ће дана проћи док она не дође до корисника. Намирнице којима ускоро истиче рок трајања враћамо добављачима и не знамо каква је њихова судбина”, каже Бабићева.

Та роба обично буде уништена, а добављачи би могли да је доставе социјално угроженима, објашњава за Новости Мира Анђелић из организације "Банка хране". Они су од 2007. испоручили најугроженијима чак 40 тона хране.

“Јаз између богатих и сиромашних све више се продубљује. Живот у Србији нас је очигледно огрубео и све је мање солидарности међу људима. Рецимо, имали смо акцију у којој су наши волонтери стајали поред каса у ‘Темпу’ и тражили од људи да поклоне само по један артикал који су управо купили. Успели смо да сакупимо само 400 кг хране”, рекла је она.

Саговорница листа каже да им свакодневно стижу молбе разних невладиних организација и државних установа које траже помоћ, јер је притисак социјално угрожених све већи.

Власници угоститељских објеката са којима су Новости разговарале спремни су да се одазову акцији да уступају вишкове хране.

У Београду ради и око 2.000 пекара. Драгиша Филиповић, члан Скупштине предузетника Привредне коморе Србије и власник пекаре "Ђеврек", такође каже да престоничке пекаре бацају много хране.

“Ми смо се превише погосподили, умислили да смо богати. Рецимо, нико неће да једе подгрејан бурек или лиснато тесто старо један дан. Управо сам се вратио из Келна, који је увече готово у мраку, јер се труде да троше што мање струје. Богати штеде, а ми расипамо”, каже Филиповић.

Драган Милојевић, председник Удружења пекара "Еснаф", такође тврди да би уз мало труда и добру организацију стотине килограма хране уместо у канту могле да стигну до оних који су гладни.

Они предлажу да се свим угоститељима пошаљу упитници са захтевом да се обавежу да дневно обезбеде одређену количину хране. Каже, нико се о позив не би оглушио.