Где су наше фирме према европским

Ових дана се појавио чланак о 500 најјачих предузећа у Централној Европи по процени Дилојта.

 Има ту и неких наших, монополских, фирми.

 Оно што ми је интересантно да је централна европа по њима на потезу од Пољске до Словеније, Македоније и Украјине.

 Централна Европа би требало да буде једнака средњој европи, па сам консултовао википедију:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Srednja_Europa

Средња Европа је европска регија слабо дефинисаних граница, између Западне, Источне, Јужне и Југоисточне Европе. Након пропасти комунизма који је Европу делио на Источну и Западну, регион је поновно добио на значају као јединствен културно-цивилизацијски простор и јединствен политички и привредни центар европског континента. У политичком погледу Средњу Европу чине следеће државе:

* Немачка
* Пољска
* Чешка
* Словачка
* Швајцарска
* Лихтенштајн
* Аустрија
* Мађарска
* Словенија
* Хрватска (северни део)
* Србија- Војводина
* Румунија (западни део)

---

Стога ми нису јасни наслови у новинама како су наше фирме међу најјачима у ЕВРОПИ!!!

Седам српских компанија нашло се међу водећих 500 фирми централне Европе по оствареном приходу, а ту листу јуче је објавила ревизорско-консултантска фирма "Дилојт". Најбоље рангирана фирма у Србији је Нафтна индустрија Србије (НИС), која је остварила највећи приход у земљи у 2007. години. С приходом од 3,6 милијарди евра, НИС је заузео 20. место на листи 500 најбољих фирми у централној Европи.

Електропривреда Србије налази се на 79. месту с приходом од 1,64 милијарде, а трговинска фирма "Делта М" заузела је 106. позицију с приходом од 1,34 милијарде евра. Међу највећим компанијама централне Европе нашли су се и ПТТ Србија – на 112. месту, Телеком Србија – на 155. месту, смедеревски "УС Стеел" – 170. позицији и "Србијагас" – на 253. позицији.

Иначе, прва три места на листи заузели су пољска енергетска компанија "ПКН Орлен", чији је приход 2007. године био 16,86 милијарди евра, затим мађарски "Мол" са 10,32 милијарде евра и чешки произвођач аутомобила "Шкода" са скоро осам милијарди евра.

Српске компаније чине 1,6 одсто листе, док се ниједна компанија из Црне Горе и Босне и Херцеговине није пласирала међу 500 најбољих фирми централне Европе.

Од земаља бивше Југославије, на листи је најзаступљенија Словенија са 18 компанија, од којих је најуспешнији "Меркатор" заузео 40 место, следе "Петрол" и "Горење". Од 12 компанија из Хрватске, највишу, 17. позицију заузима ИНА, а следи је "Агрокор", који је на 32. месту. Једина македонска компанија која се нашла на тој листи јесте Рафинерија нафте ОКТА – на 395. месту. Највећи део листе заузеле су пољске компаније – 34,3 одсто, или 176 фирми, чешке – 15,4 одсто, затим мађарске – 14,4 и украјинске – 13,4 процента. Како се наводи у саопштењу "Дилојта", свака четврта компанија је у државном власништву, док су остале у већинском приватном власништву. Најзаступљенији је енергетски сектор са 37,9 одсто, следи производња са 26,7 одсто и широка потрошња и транспорт са 20,7 процената.

"Дилојт" је рангирао и 100 банака с највећом активом и 50 највећих осигуравајућих друштава, а на тој листи нашле су се: Банка Интеза (78. место), Комерцијална банка (84. место), Рајфајзен банка (85. место) и Хипо Алпе-Адрија (89. место).

Два највећа осигуравајућа друштва у Србији на листи су 50 најуспешнијих из области осигурања, и то "Дунав осигурање", које се нашло на 36. месту и ДДОР "Нови Сад", који је на 40. месту у региону.

У саопштењу се наводи да су информације прикупљене из јавно доступних база података, од компанија и на основу процена "Дилојтових" стручњака. Иначе, та фирма пружа услуге ревизије, пореског, пословног и финансијског саветовања јавних и приватних предузећа у 140 земаља и има 165.000 запослених.

---

Могло би се поставити питање зашто продајемо русима НИС за 500 милиона евра када је вишеструко профитирао само прошле године. Али, то је за неку другу тему и треба другачијих аргумената.

Ја бих ово тумачио као однос фирми у источној европској регији. У односу на западну европу, ипак су само поједине Пољске, Мађарске и Словеначке фирме достојне те конкуренције, а ово тврдим ако се изузму монополске и дрђавне фирме.