Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Старе кафане и боеми у Врању

rssBookmark and Share

Врање 24.01.2016. vesti-online.com, www.mojakafana.com

На југу је кафана била место где човек одмара од света који је оставио на њеним вратима, где се сваком отвара душа и кад му добро иде и кад је лоше

Кафана Пролеће у Врању
Кафана Пролеће у Врању

Доводили су чочеке из Скопља, метере, зурлаше, из Масурице и Циганке, чувене по разблудним очијма и врелим телима, записао је Бора Станковић о врањским хановима и механама где се душа ломила на танкој линији севдаха и карасевдаха. У старом, мераклијском Врању, кафане су за многе биле друга кућа.

Кафана је место где човек одмара од света који је оставио на њеним вратима. Место где се размењују мишљења, трачеви, нежности, песнице и свако размењивање које чини достојним живот човека. Јер, без размене, без душевног давања и примања, нисмо људи него роботи - каже познати врањски боем Драган Костић, учитељ у пензији.

Бора Станковић

Ако је кафана други дом за већину Врањанаца, за најзнаменитијег међу њима Бору Станковића била је први.

Бора је уживао у кафани, дружио се са људима који су уз пиће и песму отварали душу старог Врања. Слушајући разне приче, градио је своје књижевне ликове попут Миткета, хаџи Томе, Арсе, Коштане, ефенди Мите, газда Марка...

Уживао је у домаћем вину у Паничкиној кафани са шареним карираним столњаком и седео до високе пећи на дрва. Око поднева би одлазио у кафану Солун, која се лепила са Градском црквом Свете тројице. Поподне, пошто би одморио, чезом би одлазио пут Врањске Бање, где је седео у гостионици Косово и кафани Босна - прича Костић.

За правог боема и мераклију кафана је била све само не место за неумерено опијање и тамањење роштиља.

Мука је кад видите данас људе који немају меру. Опијају се, ждеру, а кафане пред налетом кафића и клубова нестају. Да би преживеле, утркују се ко ће боље организовати рођендане деце, крштења, младенце...

То узима душу кафани. Неке да би увече привукле младе ангажују прегласну музику и фолк певаче, те се све своди на играње око стола. Ретке су оне где човек може да седне, да отвори душу и кад му добро иде и кад је лоше - са сетом прича Костић.

Некадашње кафане, које су биле душа Врања, пред налетом времена и историјских ломова нестајале су заједно са својим власницима. Старији житељи са уздахом се сећају кафана као што су Бело јагње, Паничкина, Призрен, Солун, Џокина, Гужвина...

 

Извор: www.vesti-online.com/, www.mojakafana.com


#   Врање   туризам   Бора Станковић   занимљивости   Драган Костић   кафане     боеми
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима