Ту поред нас – Резови резови

Ништа од пара, само глава.

А глава важи само док је на рамену.

-Шта је старије:кокошка или јаје?

Зар није важније:шта је укусније.Кокошка и јаје се једу док нису стари.Иначе све остало је неважно.

-Таман помислим да сам написао нешто лепо и важно кад утврдим да има још лепше и још важније.То ме збуни.

Треба писати и ништа не помишљати.

Ако је могуће.

А шта ако није?

-Уписао сам се у лагодни живот.Испоставило се да за то немам довољно пара.А онда и воље.

А без тога нема ни лагодног живота.

-Врти ме колено,врти ми се у глави.Све сами рингишпили.Нешто као радост.

Ако би се шалили.

-Знамо одакле дува ветар.Знамо и ветар.Знање је веома важно у ова ветропираста времена

-Пријатељ вам се нешто уозбиљио.Море га бриге.Шта треба да му саветујете? Саветујте му да остане да вам буде пријатељ.Тако ће брже победити бриге.

Пријатељство је појава скроз позитивна.

-Нема реда кад је преко реда.

-Хладни рат.Да, за све се нађу паре, сем за грејање.

-Живи и пусти друге да живе.А они:како одлуче.

-Нису нама потонуле све лађе.Неке биле на поправци у иностранству.

-Пас који лаје не уједа.Док лаје.

-Ископао човек дубок бунар, ал воде нема.Постоји само дубина.Не даје сваки напор резултате.

-Први крај (ове приче) каже:Ово је крај, али ко зна.

Можда и није.

Други крај је уздржанији.

Он каже:крај је али и почетак.

Тимошенко Милосављевић, писац и уредник Народних новина