Бели анђео за црну униформу

Такође, евидентиран је и изостанак попа Бранислава Лопате Перановића из духовно-рехабилитационог центра за лечење наркомана „Црна Река“. Њих ће "Бели анђео" вероватно запасти на неком следећем окупљању у клостеру Милешева, у пакету са неким другим ино-бизнисменима извученим из православне каце, директорима домицилних твртки и хомофобичним политичарима, на пример, Драганом Дрвосеком Ђиласом или Драганом Марковићем Палмом.

На литургији у манастиру Милешева, коју је служио Мирослав Гавриловић из села Видово код Чачка са епископима Српске и Руске православне цркве, освештано је и највеће црквено звоно у Србији, које је поклонио руски бизнисмен Андреј Козицин, генерални директор извесног предузећа УГМК Холдинг са Урала. Свечаности поводом ктиторске славе Милешеве, Дана светог краља Владислава Немањића, присуствовали су, поред осталих, први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић, амбасадор Русије Александар Конузин, и владика врањски Пахомије.

Докони чланови организације Српска православна црква приредили су свечаност поводом "ктиторске славе" манастира Милешева. Тим поводом, Милешевска епархија је установила Орден "Бели анђео" који је аутоматски уручен српском патријарху Иринеју, али и министру полиције Ивици Дачићу и Томиславу Гачићу - озлоглашеном владики врањском Пахомију.

Високо признање Милешевске епархије уручено је и дародавцу звона вредног више од 400.000 евра Андреју Козицину, представницима Фабрике бакарних цеви из Мајданпека, Мостоградње из Београда, ЈП "Србија воде" и Испоставе Управе царина у Пријепољу.

О Андреју Козицину, дародавцу звона од неколико стотина хиљада евра мало се зна, таман колико и разлогу даривања ових из фабрике цеви или цариника из Пријепоља. Међутим, два лаурета - Дачића и Гачића - јавност врло добро познаје.

Октобра 2002, тринаестогодишњи дечак ушао је у полицијску станицу у Врању, заједно с мајком и баком, да пријави како га је епископ Пахомије сексуално злостављао.

Тако је почео "случај Пахомије". Према документима из Врховног суда Србије, прибављеним по Закону о слободном приступу информацијама, дечак, идентификован као М.К, тврдио је да га је епископ први пут злостављао на дан Св. Игњатија 2002. године, након што га је позвао у своју собу и затражио од њега да му измасира леђа. Свети Игњатије је слава епископа Пахомија. Након масаже, епископ је од дечака тражио да се скине, покушао да га загрли и притисне своје тело уз нјегово. М.К. је навео да га је епископ у три наврата злостављао.

Због сексуалног злостављања малолетних Н. И., С. Р., К. М. и Т. М. 2003. године, против владике Пахомија је подигнут оптужни предлог, а он сам је упорно неодазивање на судске позиве правдао болешћу све док Врховни суд Србије 2006. случај није прогласио застарелим и тако га ослободио од одговорности.

У време извршења кривичног дела, тројица оштећених имала су мање од 14 година, а у Епископском дому епархије врањске су боравили током летњих и зимских распуста како би помагали свештеницима.

Четири године касније, пресудом Општинског суда у Нишу, две тачке оптужнице су одбачене, зато што је суђење одуговлачено толико да је истекао рок застаре у ком се пресуда морала донети. Преостале две тачке оптужнице, међу којима и случај М.К, одбачене су јер суд није прихватио сведочења дечака као поуздана.

Крајем 2007. године у „Блицу“ о злостављању дечака сведочио је свештеник Горан Арсић, који је након сведочења на суду против Пахомија - рашчињен. Пре неколико недеља, извесна Милица Видаковић, професионално име - Макрина, на радном месту у филијали СПЦ у селу Мртвица, била је нападнута од стране колегинице Цвете Чалаковић, алијас Параскева.

Том приликом две монахиње обрачунале су се летвама и моткама, а након физичког обрачуна у отвореном писму поглавару Српске православне цркве, Видаковићева је за своју голготу окривила лауреата Гачића и навела да је поменути поп одувек био на Цветиној страни из разлога што "жели да сакрије своје прљаве ствари и да је избаци из манастира".

Претпоставимо да је Томислав Гачић орден примио, онако, ретроактивно у односу на време и недела која је починио. Међутим, ствари су другачије када је у питању носилац "Белог анђела" из Социјалистичке партије Србије. Наиме, министар полиције Ивица Дачић, који се последњих месеци суновратио у предизборни пандемонијум, очито без падобрана, својим изјавама у медијима еупорично тетоши све агресивне ставове према основним демократским вредностима - што може бити разлог његове номинације за СПЦ орден.

Натукнувши улар селективног популизма, председник Социјалистичке партије Србије и коалициони партнер Демократске странке Бориса Тадића Ивица Дачић, недавно је забранио делу грађана Србије загарантовано уставно право на окупљање, јодловао у медијама хомофобичне изјаве, хвалио виртуелног губернатора Србије Конузина, јео проју у некој србијанској вукојебини, и тако даље.

Овогодишњим клеро-државним сатурналијама у манастиру Милешева није присуствовао Јован Мишић алијас Иларион, односно "Јова", како су га 4. јула 2001. године идентификовала деветорица сремскокарловачких дечака од седам до 11 година, којима је куповао сладолед и давао новац те их чинодејствовао у урушеној згради у локалном парку.

Такође, евидентиран је и изостанак попа Бранислава Лопате Перановића из духовно-рехабилитационог центра за лечење наркомана „Црна Река“.

Њих ће "Бели анђео" вероватно запасти на неком следећем окупљању у клостеру Милешева, у пакету са неким другим ино-бизнисменима извученим из православне каце, директорима домицилних твртки и хомофобичним политичарима, на пример, Драганом Дрвосеком Ђиласом или Драганом Марковићем Палмом

Сваком по заслузи - Бели анђео.