Да ли ћемо и ове године у Србији имати "бонус лето"?

Прво смо имали неколико топлотних таласа, када су температуре у континуитету биле више од 35 степени. Онда је, у року од двадесетак часова, са 37°C температура пала на 17 степени. И сада имамо новембарско време крајем августа. Да ли за климатологе још траје лето, односно хоће ли нам се вратити?

Климатолог Владимир Ђурђевић истиче да су климатске промене донеле да имамо дупло више топлотних таласа, а тренутно захлађење је нормално за ово доба године и температуре нису биле значајно испод просека.

"Климатске промене не утичу само на загревање, већ и на то како ваздух циркулише на северној хемисфери", каже Ђурђевић.

Најавио је да ћемо и у септембру имати неколико недеља топлијег времена него што је просечно у септембру, као и да ће следеће недеље опет бити топло, али не као у јулу.

"Јул ове године био је трећи најтоплији месец од када се мери температура у Србији, август је такође међу најтоплијима. После средине јуна све је било изнад просека, било је веома сушно, што је посебно забринуло произвођаче кукуруза", истакао је климатолог.

Коментаришући да је у Сибиру већ пао први снег, каже да је клима промењена трајно и да се неће вратити у нормалу, па су зато израженије екстремније ситуације него што смо имали у прошлости.

"Екстреми се сада због климатских промена дешавају синхроно", навео је Ђурђевић објашњавајући да је ураган у Америци веома брзо из лаганог прешао у ураган четврте категорије.

"Ово је време када је врхунац сезоне урагана, али сада је овај ураган брзо прешао из лаганог  у ураган четврте категорије. Брзи скок из благог облика у екстремне категорије са ударима ветра и 240 километара на сат, и све то је разлог климатских промена, јер је океан топлији има више водене паре која погодује ураганима", истакао је Ђурђевић.

Научници су прошлог месеца открили мало острво уз обалу Гренланда за који кажу да је најсевернија копнена тачка на свету, а откривено је након померања санти леда. 

Климатолог објашњава да се Гренланд убрзано топи и да се мислило да је испод леда копно, али када се отопио лед испоставило се да је острво одвојено и тако смо добили најсеверније острво.

"Сада се води и велика битка због Северног пола, а на њему је 40 одсто мање леда, битка је око тога ко ће да контролише ту руту да би се смањио пут између Европе и Азије. На Северном полу постоје и велике количине гаса, а парадоксално је то што је управо он довео до климатских промена", поручио је Ђурђевић.