Да се најежиш: 15 година живи у гробници

Фотографија на којој је Нишлија Братислав Стојановић недавно је обишла свет, а у Америци је у појединим штампаним медијима проглашена сликом дана. Овај четрдесетрогодишњак, који живи као бескућник, неколико дана је био на насловним странама најчитаније светске штампе. Његов дом је гробница на нишком старом гробљу.

Десет корака од последњег дрвета, гроб лево, зови два пута, пут је до дома Братислава Стојановића из Ниша, мајстора по професији, коме је последњих 15 година адреса породична гробница Пешића, чији су најближи сахрањени давне 1945. године.

Братислав је постао бескућник када су му отац и кућа изгорели пре 20 година у пожару.

"Ноћу је хладно, али шта ћу, увечем се под јорган и ћебе и топло је. Када излазим морам да водим рачуна, јер људи се плаше. Ако ми се жури, морам да сачекам", каже Братислав.

Случајни сусрет са нишким бескућником фоторепортера Сашу Ђорђевића је посебно инспирисао. Направљену фотографију проследио је колегама у Франс пресу.

"Три, четири дана после тога су одреаговали и тражили су комплетну причу. После тога су већ звали из других агениција колеге да их повежем и одведем до Браце", каже Ђорђевић.

На старом горбљу у Нишу последњи пут сахране су биле 1971. године. Од тада до данас, иако много пута планирано, овај пристор још увек није постао мерморијални центар.

Братислав је за сада једини живи станар старог гробља. Мајци, полусестри и пријатељима, каже, не жели да смета. Иако је без личне карте и здравствене књижице у прихватилиште неће, јер тврди, овде има свој мир.

На почетку је било тешко, сада није. Деси се нека прехлада, грип, али има лека, мало лимуна и неки чај.

Директор Центра за социјални рад у Нишу Зоран Јовић каже да свако има право да бира како ће да живи.

"Ми не можемо на силу ништа да предузимамо. Можемо само да интервенишемо ако су живот и безбедност угрожени", каже Јовић.

У гробници с почетка прошлог века, плашећи се више живих но покојних, Братислав дочекује и ово пролеће, надајући се да ће му, како каже, бар оно донети мало више радости.