Дајте нам школу да се не селимо у град

Милош се недавно оженио и са својом младом супругом Сашком наравно планира децу, будуће ђаке. Пошто тренутно у селу има седморо деце од чега троје ђака, које родитељи возе у школу у суседно село у општини Блаце, Савет Месне заједнице је покренуо иницијативу да се од септембра, после пуних 18 година, поново отвори школа.

- Општина је својом одлуком подржала нашу иницијативу и упутила захтев Министарству просвете да одобри отварање школе - каже Ратонир Ђорђевић, председник Месне заједнице Коњува и додаје да је школска зграда у релативно добром стању и да за опремање једне учионице не треба много средстава.

Милош Милић каже да би отварање школе био још један разлог да заувек остане у селу, у супротном, вели, морао би да се сели у град.

- Ко живи на селу има много посла. Треба стићи на њиву, ливаду, у шталу, свињац, кокошињац...Ако још мора дете да се вози десетак километара у школу и враћа, онда се изгуби много времена -каже Милош и додаје да му је школа у селу удаљена само 300 метара.

Његов комшија Бобан Видосављевић има двоје деце и старије за две године полази у школу. Он је дуго радио у више градова у Србији али кад се оженио одлучио је да живи у Коњуви и обрађује земљу.

- Уколико се отвори школа ја сигурно остајем у селу-каже Видосављевић.

Село Коњува је типичан пример запостављања села у протеклом периоду, односно масовне селидбе у град, у фабрике. Било је једно од највећих у општини Куршумлија а 1953. године имало је скоро 1.000 становника. Удаљено је само десетак километара од града и, како кажу мештани, успева све што се посади.

Председник МЗ Ђорђевић је и сам похађао ову школу и добро се сећа кад је она била пуна ђака.

- 1957. године школа је имала 187 ђака до четвртог разреда. Радила су четири учитеља у две смене. Од шездесетих година одласком младих у фабрике број деце почиње нагло да се смањује, па је већ почетком седамдесетих број ђака био око 30. Касније је било све мање деце док коначно није затворена, објашњава он.

Објашњавајући да ако село нема пут, цркву и школу, оно је осуђено на пропаст, Ђорђевић истиче да се у селу поново рађају деца, па је отварање школе императив.

- Пут се полако, деоница по деоница, асфалтира, цркву имамо одавно, још да поново отворимо школу и можемо да се надамо да ће после много година почети да расте број становника, којих сада има једва стотинак-завршава Ђорђевић.

Мештани и општина су учинили све што треба да се отвори школа, на потезу је Министарство просвете. Школа у Коњуви има дугу традицију и отворена је још у 19. веку.

- Ова школа је отворена неколико година након ослобођења ових крајева од Турака 1878. године, односно 1892. године. Све до 1932. године радила је у приватним кућама. На молбу мештана Министарство просвете је 1927. године донело одлуку да се изгради школа од тврдог материјала у овом селу. Школа је завршена 1932. године. То је ова школска зграда која је и данас у сасвим добром стању-прича Бојан Јовановић из Коњуве.

Кроз село Коњуву пролази један од најважнијих сеоских путева на територији општине Куршумлија, Осим што га користе мештани пет-шест села, овај пут повезује са Куршумлијом и неколико села из

- Пре три године почело је оасфалтирање ове деонице у дужини од седам километара. У пролеће 2012. године асфалтиран је 1.5 километар. Јесенас још исти толико. Остало је још 3.8 километара. Искрено се надамо да ће се и ова деоница асфалтирати јер ако се то врло брзо не деси онда ће мештани изгубити веру у боље сутра- каже Ђорђевић и додаје да је овај пут асфалтиран пре 40 година врло мало мештана би напустило село.