Дан примирја у Првом светском рату

Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године. 

Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.

Овај дан се празнује нерадно.

Наталијина рамонда као симбол Дана примирја (Блиц)

Овај цвет узет је као главни мотив за Дан примирја управо због своје вишеструке симболике.

У ботаници је ова биљка позната као цвет "феникс" јер и када се потпуно осуши, уколико је залијете, може оживети. Њено "поновно рађање" повезује се са чињеницом да је и Србија успела да "стане на ноге" након исцрпне борбе.

Наталијина рамонда добила је име по краљици Наталији Обреновић.

Углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште славне битке у Првом светском рату где су се борили наши војници под командом војводе Живојина Мишића.

Ову биљку је открио доктор Сава Петровић у околини Ниша (Сићево) још давне 1884. године. Спада у угрожену врсту у нашој земљи и чува се у Ботаничкој башти у Београду.

Мотив траке Албанске споменице

Заједно са Наталијином рамондом, амблем Дана примирја сачињава и трака Албанске споменице.

Ова медаљу за спомен на повлачење спрске војске преко Албаније су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916. године.

Прича о вагону (Версај)

Када је 1918. године потписана, за Немачку, "поражавајућа" предаја, нико није ни слутио да ће чувени вагон 22 године касније бити поново употребљен. И то у исту сврху.

Предају Француске у Другом светском рату Хитлер је, чини се, схватио доста лично. За локацију где ће бити потписана предаја, он је одабрао исто место где се Немачка предала 1918. године.

Он је тражио да се из музеја донесе вагон у којем је 22 године раније потписан мир у Првом светском рату, како би овај пут, на истом месту понижење доживела Француска.

Немачки вођа је чак сео на исто место где је седео француски маршал 1918.

Овај историјски вагон уништен је током савезничког бомбардовања Берлина 1945. године.