Хомосексуалац остаје на улици: Ни породице, ни посла

На његово писмо које је како нам је раније потврђено у Прес служби Председника Републике Србије пристигло до сада нема одговора.

- Препуштен сам судбини, родитељи и родбина су ме се одрекли након што сам признао да сам геј. Немам ни посао , нити икога ко би ми помогао у животу, Казао је Стефан који је јавно рекао оно што нико у његовој средини није био спреман да чује. Описао је своје одрастање и, како каже, тортуру којој је био изложен од своје 10. године.

У центар за Социјални Рад "Боровњак" у Куршумлији нам је речено да су упознати са изузетно тешком ситуацијом у којој се налази овај малдић те да су Радовићу ових дана помогли око куповине неопходних лекова, али апелују да се за њега мора наћи трајно решење јер следи зимско време а он је како истичу без посла.

У писму председнику Томиславу Николићу и премијеру Ивици Дачићу, Радовић истиче да му је неопходна помоћ око ангажмана у Државној новинској агенцији Танјуг где је радио до краја децембра 2012.године макар само за време зиме тачније до краја зиме, пошто ће у супротном, како наводи, поново остати на улици јер нема новца да плаћа стан као ни храну.

Радовић је председника Николића и премијера Дачића пред најављену параду поноса у Београду у писму упознао и шта је све преживљавао годинама уназад, ''шиканирања, прозивке на улици, малтретирања, а све због тога што сам хомосексуалац'', због чега је такође морао да напусти редовно школовање.

Он је први пут остао на улици када је јавно признао да је хомосексуалац пре две године.